Farmerke "slave" 140. rođendan
Suočen sa žalbama mušterija da im se džepovi na pantalonama cepaju dok rade fizičke poslove, krojač iz Nevade Dejvis Džekobs došao je na na ideju da ih na uglovima ojača nitnama.
Rešenje se pokazalo kao sjajno, ali se plašio da će neko da mu ukrade ideju. Obratio se za pomoć poslovnom partneru Leviju Štrausu. Zajedno su krajem maja 1873. dobili patent za proizvodnju pamučnih pantalona od denim platna, ojačanih bakarnim nitnama na džepovima, i tako su nastale prve farmerke.
Iako se smatraju tipično američkim proizvodom, po nekim izvorima pravljene su još u 17. veku u Đenovi za pripadnike mornarice.
Borba zbog kopiranjaDizajn zadnjeg džepa "leviski" veliko je pravno bojno polje u američkoj modnoj industriji. Kompanija iz San Franciska pokretala je na stotine tužbi protiv konkurencije, uglavnom zbog nezakonitog kopiranja prepoznatljivih štepova u obliku lastavice ili presavijene crvene etikete ušivene u vertikalni šav zadnjeg džepa. |
Tkanina od koje se šiju – denim, naziv je dobila po natpisu na francuskom "serž de nim”, a reč "džins” potiče od takođe francuskog izraza za đenovskoplavu boju ("blu de žins”).
U početku je džins bio radnička uniforma rudara, fabričkih radnika i farmera. Zahvaljujući popularnosti vesterna i zvezda, kao što je Džon Vejn, džins je dobio neodoljivu auru romantike i avanturizma, da bi pedesetih Marlon Brando i Džejms Din ustanovili farmerke kao deo imidža buntovnih zavodnika. Sedamdesetih su ih nosili pripadnici hipi pokreta da iskažu jednakost, pobunu i slobodu.
Kao izraz bunta protiv bilo kakve društvene hijerarhije, farmerke su prihvatili umetnici, političari, nastavnici i direktori s porukom da im ne treba bolja odeća da bi pokazali da su izuzetni.
Danas su opet neka vrsta uniforme, ali se džinsom ne prenosi poruka, već se ljudi oblače u skladu sa preovlađujućim trendovima. Farmerke nose estradne zvezde i političari, u školama i učenici i nastavnici, proviruju ispod mantila radnika u pekari i kasirki u supermarketima... Na pijaci ih ima za deset evra, a u luksuznim radnjama za nekoliko stotina.
Najvrednije su ipak one stare, kolekcionarski primerci. Ko iz bakine škrinje iskopa stari izbledeli džins, može da se nada dobroj zaradi. Na "I-beju" se trenutno nudi nekoliko starih modela, a najskuplji košta 9.000 dolara.
Treba znati da znatno više vrede "leviske" koje na crvenoj etiketi u šavu zadnjeg džepa imaju ispisana velika slova, jer to znači da su nastale pre 1971. godine. Vrednost se povećava i ako je pozadi na pojasu etiketa kožna, a ne papirna.
Najstariji par farmerki, vredan 150.000 dolara, čuva se u sefu kompanije "Levi Štraus” u San Francisku. Nabavili su ih u leto 2003. godine od jednog trgovca starom odećom. Proizvedene su između 1873. i 1890, a najverovatnije 1879. godine u San Francisku u fabrici koja je 1906. izgorela u požaru. Te farmerke imaju kožnu etiketu, ali ne i logo s dva konja, jer su iz perioda pre 1886. godine kada je taj znak prvi put upotrebljen. Imaju samo jedan džep pozadi, jer se drugi pojavljuje tek na komadima proizvedenim od 1901. godine.
