Vampir bez opanaka
Svetsku popularnost vampiri su stekli zahvaljujući transilvanijskom grofu Drakuli, koji je osvojio čak i Holivud. Međutim, mrtva je trka koliko bi grof Drakula bio ovenčan svetskom slavom da je Holivud bliži Srbiji, pa da su holivudski režiseri na vreme čuli za srpskog vampira Petra Blagojevića iz sela Kisiljeva, nadomak Velikog Gradišta.
- Pokojni Sava Savanović, vodeničar iz Valjeva, koji je važio za prvog srpskog vampira, ovu titulu morao bi kao starijem da prepusti našem Petru Blagojeviću iz Kisiljeva. Naime, naš Petar Blagojević povampirio se početkom 18. veka, o čemu svedoči i tekst u berlinskim novinama "Njienerisćes Diarium" (današnji "Die Njiener Zeitung"), objavljenim 23. avgusta 1725. godine, pod naslovom "Vampir von Kisilevo" - kaže šef mesne kancelarije Kisiljevo, 57-godišnji Mirko Bogičić.
Prazne kuće- Kisiljevo je, inače, mirno selo na obali Srebrnog jezera. Gastarbajtersko, kao i ostala iz Braničeva, i polako se gasi. Prvi put se pominje 1380. godine, a sredinom 15. veka imalo je dva puta više stanovnika od Požarevca. Seoska škola se prvi put pominje pre 200 godina, a čitav vek traju fudbalski klub i pevačko društvo... Nestaje nam selo. Na 200 umrlih rodi se dvoje-troje i to u Beču, ili Trstu, a imena su im Robert ili Elizabeta. Od pet kuća u Kisiljevu, četiri su prazne i to je ono što me boli - kaže Mirko. |
Petra Blagojevića iz Kisiljeva na Dunavu istorija verovatno ne bi zabeležila da se posle smrti 1725. godine nije povampirio.
- Priča kaže da se Pera Blagojević samo dan posle svoje sahrane, na Aranđelovdan, u snu javio svojoj ženi i tražio joj opanke. Navodno je bio sahranjen bez njih. Kisiljevljani su sa zakašnjenjem shvatili koliko se zbog toga pokojni Pera naljutio, jer je za sedam dana u selu umrlo devet duša - veli Bogičić, pola u šali, a pola u zbilji.
- Sve u svemu, pokojni Pera se navodno prikazivao meštanima, plašio ih i poručivao da im nema spasa. Selo je bilo u panici, pa su se s prvim sumrakom meštani povlačili u kuće, prestravljeno čekajući svanuće. Protiv njegovih poseta nisu pomagali ni lanci ni katanci. Šetao je gde je hteo i plašio ljude, pa se narod dogovorio da otkopaju njegov grob u Kisiljevu - priča Bogičić, dok nam pokazuje kamen na kraju groblja u Kisiljevu, zarastao u korov. Za njega se veruje da je spomenik na grobu Petra Blagojevića.
Severna Srbija je od 1718. godine bila pod austrijskom vlašću, koja se iznenadila vampirskom panikom u Kisiljevu, ali nije pridavala veći značaj.
- Ipak, meštani su bili uporni i preplašeni, pa Austrijanci popustiše i dozvoliše da se Blagojevićev grob otkopa. Zato je u Kisiljevo došla austrijska delegacija i, prema zvaničnom izveštaju te komisije, od svih prisutnih pribran je ostao jedino grobar, koji je otkopao raku, otvorio mrtvački sanduk i ukazalo se pokojnikovo telo, lice rumeno, s poraslom kosom, bradom i noktima i usnama umrljanim krvlju - priča šef mesne kancelarije i dodaje da su Peru seljani odmah proboli kocem, a onda njegovo telo zapalili.
- Mnogi se na mene ljute zbog ove priče, a ja samo želim da proslavim našeg Peru i da dovedem turiste u naše Kisiljevo, ne vidim u tome ništa loše, jer vampira Pere više nema. Makar nisam čuo da je nekoga posetio - kaže Bogičić.
Zasad potomci prvog srpskog vampira Petra Blagojevića negiraju krvno srodstvo sa njim...
Davio komšijeIzveštaj austrijskog službenika Frombalda verovatno je jedan od prvih pomena vampirizma u Evropi novijeg doba: "Deset nedelja posle smrti podanika po imenu Petar Blagojević, nastanjenog u selu Kisiljevo u Ramskoj oblasti, i sahranjenog u skladu sa srpskim običajima, ispostavilo se da je u istom mestu za sedam dana umrlo još devet osoba, što starijih što mlađih, i to nakon 24-časovne bolesti. A svi oni su izjavili još za života, istina na samrtnoj postelji, da im je gorepomenuti Blagojević, koji je preminuo deset nedelja ranije, dolazio u snu, spuštao se na njih i davio ih, pa su morali da pokleknu pred ovim duhom..." |
