Savremeni svet i njegove igračke (1): Kako vaspitati glupaču
Dok su u centru Berlina otvarali Barbikinu kuću iz snova, na koju je potrošeno 454 litra drečavo roze boje i 10 kilograma šljokica, feministkinje su najpoznatiju lutku na svetu razapinjale na krst i palile je na lomači, uz povike "roze je grozno". Ova kuća, u prirodnoj veličini, koja posetiocima nudi mogućnost da zavire u pink ludilo, isprobavaju Barbikinu odeću, uživaju u njenoj dnevnoj i spavaćoj sobi, peku imaginarne kolače i razgledaju kolekciju od 350 lutaka, po mišljenju razjarenih boraca za prava žena, nije ništa drugo do otelotvorenje stereotipa i seksizma.
Postavlja se pitanje šta zapravo Barbika sa svojim automobilima i pudlicama poručuje devojčicama. Majkl Košicki, vođa grupe protivnika Barbikine kuće i član levičarske partije Linke, kaže da se ogromna većina devojčica igra s lutkom koja bi (da je živa) bila anoreksična, a život bi provodila čekajući Kena u kolima.
* Barbika koja je nastala 1959. godine već pola veka diktira ženskom svetu nedostižni ideal lepote. Dokle je došlo Barbi ludilo, pokazuje i primer ukrajinske manekenke Valerije Lukjanove koja je ceo svoj život podredila tome da liči na poznatu lutku. Neuhranjena, s velikim grudima i dugom izblajhanom kosom verna je kopija Barbika.
Živi KenDžastin Džedik iz Njujorka operisan je 90 puta, za šta je platio 100.000 dolara, da bi postao kopija Barbikinog dečka Kena. Svaki mišić na njegovom telu je implant, od bicepsa i tricepsa, do pločica na stomaku. Iako mu plastični hirurzi govore da mu je život ozbiljno ugrožen zbog tolikog broja operacija i količine implanata, živi Ken za to ne mari jer mu je izgled glavna opsesija.
- Kao tinejdžer sam bio mnogo nesrećan zbog izgleda svog nosa, ta operacija morala je da se odradi. Sve ostale uradio sam iz hira. Svi mi kažu da sve više ličim na Kena i to mi imponuje. Još nekoliko operacija i u potpunosti ću ispuniti svoj cilj - rekao je Džastin. |
Studentkinja Galija Slejen, kojoj je Barbika celog života uzor, dobila je anoreksiju. Da bi pokazala u kakvoj je zabludi bila, odlučila je da napravi Barbiku u prirodnoj veličini prateći propozicije lutke. Ispostavilo se da bi Barbika, kad bi bila prava žena, imala nepunih 50 kilograma i imala ozbiljan poremećaj u ishrani.
- Bila bi visoka 175 centimetara, imala bi obim grudi 99, struka 45, a obim bokova 83 centimetra. Disproporcionalna bi bila i veličina stopala, pa bi nosila cipele broj 35 - objasnila je Galija.
* Zbog težnji za što vitkijim, androginim izgledom, manekenke sve češće postaju žrtve anoreksije. Svetska javnost nedavno je bila zgrožena ispovestima manekenki za modni časopis "Vog" u kojima priznaju da jedu papirne maramice kako bi zavarale glad, te da često završe na infuziji, a od neuhranjenosti jedva drže oči otvorenim. Ova pošast modernog sveta odnela je i mnoge živote, među kojima i Izabel Karo, manekenku koja je pristala da se sa svojih jedva 30-ak kilograma slika naga i tako pomogne kampanji protiv anoreksije.
* Engleski sociolog Brajon Saton Smit tvrdi da su još u plemenskim društvima za devojčice pravljene krpene lutke, a za dečake luk i strela. Ipak, deca su se uglavnom igrala blatom, grančicama i kamenčićima. Preovlađujuća priroda igre tokom istorije je bila igra sa drugima, a ne igra igračkama. One tada nisu bile doživljavane kao deo vaspitanja, ako su i postojale, mahom su bile vezane za verske obrede. Zabeleženo je i da su neki sakralni predmeti poklanjani deci da se njima igraju.
Deca Kadaveo Indijanaca igrala su se malim drvenim figurama starog čoveka-boga. Razvoj današnjeg pojma igračke počinje između 1550. i 1750. godine. Tvrdi se da je upravo Rene Dekart izmislio i napravio prvu igračku, mehaničku figuru mlade devojke, kako bi prikazao vlastito shvatanje o ljudima kao savršenim mašinama. Postoje, međutim, i dokazi da su se pokretne mašine za zabavu elite pravile još 1400. godine, kao vašarska i cirkuska atrakcija. Bile su tu i pokretne patke koje gaču, ovce koje bleje, psi koji laju, sićušne ptice koje pevaju i skaču iz burmutice, lutke koje zovu majku...
Međutim, tek se druga polovina 18. veka smatra za period kada počinje proizvodnja prvih igračaka. Prosvetari tada počinju da priznaju dečju igru i igračke kao podobno sredstvo za edukaciju, a Englez Džon Lok smatra se nosiocem ideje da igračke nisu puke tričarije i da ih deci treba davati kako bi se zabavila, ali i obrazovala. Lok je osmislio kocke sa slovima koje su služile su za opismenjavanje mališana.
Njegovo bavljenje igračkama bilo je vođeno namerom da se deca odvoje od grube i poročne ulice. Posebne sklapalice su izmišljene 1760, s ciljem da olakšaju učenje osnovnog računa. Proizvođači su ih reklamirali pod sloganom "spojite korisno sa zabavnim". Krajem 18. veka prave se poučne igračke, karte za učenje geografije, istorije i astronomije. U narednom veku začet je razvoj međunarodnog tržišta igračaka.
Prema rečima Džona Brujera, profesora istorije s Jejla, igračke su prodavale svojevrsni društveni moral koji je naglašavao vrednoću, poštenje i individualni napor. Danas imamo Barbiku koja se obogatila od manekenstva, a promoviše savršen život u luksuzu, koji je ostvarila bez ikakvog napora.
* Deca danas odrastaju brže i vrlo brzo prerastaju igračke. Poslednja kupovina igračke beleži se oko devete godine života, dok je pre 20 godina ona bila oko 11 godine. Igračke imaju posebnu ulogu u procesu vaspitavanja. Devojčicama se u ranom detinjstvu razvija "instinkt domaćice" time što joj se kupuju igračke kopije kuhinjskih elemenata i lutke koje oponašaju bebe, a kasnije im se u ruke stavlja Barbika kao nametnuti ideal lepote.
Trend devojčica - živih lutaka odavno je osvojio svet. Dakota Rouz na Jutjub postavlja video snimke sa savetima kao se šminkati, obući, napraviti frizure, ali ona je nema kao i njen uzor, pa su saveti dopunjeni titlovima. Venus Palermo ima 15 godina i na Jutjubu deli savete kako izgledati poput Barbike. Ovaj trend je posebno obuzeo Aziju, pa je smisao života Naoko Kamijo iz Japana da se ulepšava. Ona se budi u pet sati i dva sata šminka da bi ličila na Barbiku.
* Psiholog Aleksandra Janković kaže da uzaludno protestovati i paliti Barbiku kad je ona živa.
- Ulice su pune mladih žena koje su prigrlile Barbiku kao idola, a dečaci koji po ceo dan gledaju agresivne crtane filmove izrastaju u ratoborne ratnike koji, nažalost, nemaju ni viteštva, ni potrebe da obuzdaju agresiju. Ona se ispoljava direktno i bez posledica - ističe Janković.
