Kuk nije prvi kročio na tle Australije?
Pet nedavno otkrivenih bakarnih novčića i gotovo 70 godina stara mapa na kojoj je ucrtano jedno "X" otkriće je zbog kojih će se možda pisati drugačija istorija Australije.
Naučnik Jan Mekintoš, profesor antropologije na Univerzitetu Indijana u SAD, planira ekspediciju u julu u pokušaju da razbudi i prodrma arheološku zajednicu. On planira da se vrati na Severnu teritoriju, mesto gde je 1944. pronađeno pet novčića za koje je dokazano da su stari 1.000 godina. Time bi se otvorila mogućnost da su pomorci iz dalekih zemalja pristajali na obale Australije u mnogo ranijem periodu nego što se to do sada verovalo.
Tokom Drugog svetskog rata, 1944. godine, pošto su japanski bombarderi napali Darvin dve godine ranije, ostrva Vesel (nenaseljena grupa ostrva naspram severne obale Australije) postala su strateški važan položaj kojim bi se štitilo australijsko kopno.
Australijski vojnik Mori Ajzenberg bio je stacioniran na jednom od tih ostrva kako bi uspostavio radarsku stanicu s ljudskom posadom. On i njegovi saborci provodili su slobodno vreme u ribolovu na idiličnim plažama.
Ajzenberg je na jednoj od plaža pronašao kovanice u pesku. Nije imao pojma odakle bi novčići mogli da potiču, stavio ih je u džep, a kasnije u jedan limeni poslužavnik. Godine 1979. ponovo je otkrio svoje "blago", odlučivši da novčiće pošalje u muzej kako bi ih identifikovali stručnjaci.
Pokazalo se da su kovanice stare 1.000 godina. I dalje u potpunosti ne shvatajući
Skrivena pećina Aboridžina
Tokom julske ekspedicije, Jan Mekintoš želi da pronađe odgovore na još neke nepoznanice - da li je reč samo o Ajzenbergovoj plaži gde je mesto za pecanje označeno sa 'X'.
|
kakvo je blago držao u rukama, obeležio je lokaciju na svojoj staroj vojnoj mapi slovom "X", kako bi setio gde ih je pronašao.
Otkriće je očigledno bilo zaboravljeno sve dok ga se pre nekoliko meseci nije pronašao Jan Mekintoš. Prikupljene kovanice otvaraju mnoga važna pitanja - kako je moguće da novac star milenijum završi na udaljenoj plaži ostrva u vodama severne Australije? Da li to znači da su istraživači iz dalekih zemalja dolazili do obala Australije i pre no što ih je Džejms Kuk proglasio vlasništvom britanskog prestola 1770.
Sada je svima poznato da kapetan Kuk nije bio prvi beli pomorac koji je kročio na obale zapadne Australije. Godine 1606. holandski istraživač po imenu Viljem Jansun dopro je do poluostrva Kejp Jork u današnjem Kvinslendu, a njega je pomno i s nekoliko godina zakašnjenja pratio još jedan holandski moreplovac, Dirk Hartog. Španac Luiz Vaes de Tores otkrio je moreuz između Papue Nove Gvineje i Australije, koji je kasnije, njemu u čast, nazvan Toresovim tesnacem.
Međutim, nijedan od tih istraživača nije ni prepoznao - pa tako ni potvrdio - da je otkrio čuveni južni kontinent "terra australis incognita", koji nije bio ucrtan na mnogim tadašnjim kartama sveta.
Arheolozi su već dugo podozrevali kako bi rani pomorski trgovinski putevi, koji su povezivali istočnu Afriku, Arabiju, Indiju i Ostrva začina mogli biti stari čak i 1.000 godina. Ili su, možda, novčići mogli biti nanešeni na obalu nakon brodoloma.
Od sultanata Kilva ostale ruševine
Mekintoš i tim australijskih i američkih istoričara, arheologa i geomorfologa kao i aboridžinski rendžeri kažu da Ajzenbergovi novčići datiraju iz perioda između 900. i 1300. godine nove ere. U pitanju je afrički novac poreklom iz nekadašnjeg sultanata Kilva sa ostrva u vodama Tanzanije. Danas su od ovog sultanata preostale samo ruševine koje su i zvanično uvršćene u svetsku baštinu.
Novac holandskih moreplovaca
Kada je Ajzenberg otkrio bakrene novčiće, on je istovremeno pronašao i četiri novčića koji su poticali od holandske Istočnoindijske kompanije - jedan od njih datira iz 1690, što podseća na prve holandske moreplovce koje su plovili tik uz australijske obale i pre Džejmsa Kuka. |
