Spomenici modernog doba (1) - Ko su naši heroji: Robokap, Betmen i muška baba
Stari Egipćani podizali su spomenike vladarima da bi ih spasli od prolaznosti i podarili im večnost. Bogovi i heroji su bili centar zanimanja antičkog sveta pa su njihove skulpture veličale sve antičke gradove. Danas bi se verovatno prevrtali u grobnicama kada bi videli do koje mere je savremeni svet obezvredio njihovu ideju. Moderni svet ima nove heroje koji su nikli iz holivudske produkcije, dosetljivosti ili iz inata. Stautue dižemo Rokiju, Zorou, Brusu Liju, Robokapu, Tarzanu... Ni Srbija, ni Balkan ne zaostaju za ostatkom sveta, gde je cilj podići skulpturu koju niko nema.
* Na Balkanu su Bosanci povukli nogu. U Mostaru su 2005. godine podigli spomenik Brusu Liju, u zlatnoj boji i prirodnoj veličini. Nino Raspudić iz Urbanog pokreta Mostara, organizacije koja je inicirala podizanje ovog spomenika, rekao je tada da je ideja nastala iz "duhovnog bluza jednog nesretnog grada koji se guši u nepravdi, u zaboravu...".
Ova statua trebalo je navodno da doprinese ponovnoj izgradnji imidža Mostara kao vedrog grada, u vreme kada su politika i ideologija okupirali i zatrovali sve segmente svakodnevice. Ideju su sa oduševljenjem prihvatili u Srbiji, naročito u Vojvodini. Tako je usred Banata, u malom selu Žitište, očas posla nikla statua najčuvenijem filmskom bokseru Rokiju Balboi, koga je tumačio Silvester Stalone. Statua je visoka tri metra, a napravljena je od betona. Uradio ga je hrvatski vajar Boris Staparac. Trebalo mu je puna četiri meseca, a svoj trud nije naplatio. Ali Žitište jeste, danas je malo onih u Srbiji koji za ovo seoce nisu čuli...
David sablaznio JapanDok su u Palm Springsu širom raširenih očiju i ruku dočekali 15 tona tešku i devet metara visoku statuu polugole Merilin Monro, u kultnoj pozi kako stoji iznad ventilacionog otvora i pokušava da obuzda lepršavu haljinu, Japanci iz mesta Okuizuma našli su se na mukama. Pet metara visoke replike čuvenih statua Davida i Miloske Venere izazvale su pravu sablazan. Oni zahtevaju od vlasti da se Davidu obuče donji veš, jer nije dobro za njihovu decu da gledaju u ogromni polni organ. |
U Banatu se moda raširila, pa je selo Međa na glavni trg htelo da postavi Tarzana! Međani tvrde da se najčuveniji Tarzan Džoni Vajsmiler u stvari zove Janoš, a da je rođen ni manje ni više nego u njihovom selu. Džoni Vajsmiler i Vuk Drašković najpoznatiji su njihovi seljani. Oko Džonija se, međutim, otimaju sa Rumunima, koji tvrde da je čuveni glumac rođen 2. juna 1904. u Temišvaru. Svađa je progutala spomenik, pa je Tarzan još na čekanju.
U međuvremenu je u Banatskom Sokolcu podignut spomeniku Bobu Marliju, a onda su Romi iz Marinkove bare u Beogradu došli na ideju da podignu spomenik Tu Pak Šakuru, čuvenom reperu koji je ubijen u mafijaškom obračunu, ali je zaškripalo kod novca.
* Današnji svet je pun originalnih ideja. Tako je legendarni borac za pravdu Zoro dobio svoju statuu u Meksiku, u gradiću Baranka del Kobe, jer se veruje da je ovde rođen 1794. godine. Spomenik Zorou u filmskoj pozi, u crnom odelu, sa šeširom i maskom, otvorio je ni manje ni više nego ministar turizma. U Detroitu sakupljaju novac za izradu ogromne statue Robokapa, policajca-robota iz filma. Na Novom Zelandu, na aerodromu u gradu Velington, postavljena je džinovska statua Goluma, junaka trilogije "Gospodar prstenova". Nikom nije bilo jasno šta treba da predstavlja 13 metara visoka skulptura, a onda je tajnu otkrio direktor aerodroma Stiv Sanderson: "Svi će biti zaprepašćeni kada budu ulazili u terminal."
* U Rusiji su majstori uličnog grafita bili vrlo maštoviti. Pošto nisu mogli da se izbore za prave statue, oni su spomenik Vojnici sovjetske armije, obojili i iscrtali tako da predstavljaju Betmena, Robina i Džokera, a tu su i Deda Mraz i simbol Mekdonaldsa, klovn Ronald. U Berlinu su podigli spomenik polarnom medvedu Knutu. Koga put nanese u Poljsku naći će spomenike psima u Krakovu, Kazimjezu, Poznanju, Bjalistoku, Sulkovicama i naravno Varšavi. Ovaj poslednji je i najpoznatiji. Podignut je 2004. godine i zove se Spomenik srećnom psu.
* Na Balkanu se spomenici dižu i magarcima, kupusu, šljivi... Spomenik magarcu, doduše postoji odavno, sigurno 40 godina. Podignut u čast trpeljive životinje bio je ukras mostarske pijace. Početkom rata 90-ih godina nestao je, da bi se vratio nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Pre nekoliko godina u Travniku su podigli mermerni spomenik pastirskom psu tornjaku, kome su meštani nadenuli ime Tori.
A onda su Titovi obožavaoci podigli statuu kratkokljunom travničkom golubu. Nedavno su se i iz Tuzle javili sa idejom da podignu spomenik Lepoj Breni, na šta je gradonačelnik grada Jasmin Imamović rekao da "nikad ne bi odobrio takav cirkus i lakrdiju". U Tomislavgradu spomenik je dobio gastarbajter, a u Banjaluci su želeli da izrade dve 18 metara visoke statue žena, koje bi se zvale Zora i Nada, a sve u čast lepim Banjalučankama. Džinovske žene trebalo je da budu postavljene na ulasku u grad, pored autoputa, a uz njih bi išla i izgradnja ogromnog ugostiteljskog centra.
Od ideje se zasad odustalo. Još nije iznikao ni mermerni kupus koji su Semberci najavljivali kao simbol najvažnije grane poljoprivrede, ali izrasla je šljiva u Blacu, nadomak Prokuplja. Šljiva je ovde simbol blagostanja, pa joj podigoše spomenik!
* Članovi riječkog benda "Let 3" stavili su tačku na "i". Dokopali su se spomenika riječkog vajara Željka Kranjčevića pod nazivom Babin k..., koji predstavlja babu, ispod čije suknje viri ogroman muški polni organ na kome se nalazi i ptičica koja simbolizuje mir i slobodu. Ovaj spomenik poklanjaju svakom gradu bivše Jugoslavije u kom gostuju. Do sad su ga dobili Zagreb, Split, Rijeka, Ljubljana, Sarajevo, ali nekako uvek na kraju završi u Muzeju grada Rijeke. Izgleda da je Babin k... simbol onoga što su dobili građani bivše Jugoslavije.
