Neandertalci imali drugačiji mozak
Uprkos sličnoj veličini mozga sa mozgom modernih ljudi iz roda homo sapiens, neandertalci su imali drugačiju moždanu strukturu, sa velikim delom namenjenim čulu vida, nauštrb drugih funkcija kakve su socijalne veštine, pokazalo je jedno istraživanje.
Neandertalci su nestali iz Evrope pre 30.000 godina, pošto su najmanje 10.000 godina živeli uz moderne ljude (Homo sapiens). Pitanje kognitivnih razlika između neandertalaca i njihovih modernijih savremenika i danas je kontroverzno.
Ajluned Pirs i Robin Danbar sa Univerziteta Oksford i Kris Stinger iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu uporedili su fosile lobanja 32 modernih ljudi i 13 neandertalaca, stare od 27.000 do 75.000 godina, većinom iz Evrope i sa Bliskog istoka. Njihovo istraživanje objavljeno je na sajtu časopisa ''Prosidings'' (Proceedings) Britanskog kraljevskog društva.
Naučnici su konstatovali da, iako su neandertalci i moderni ljudi iz tog vremena imali mozak iste veličine, očne šupljine neandertalaca bile su znatno veće, što znači da su imali veće oči. Primetna je i razlika u telesnoj masi u korist neandertalaca.
"To navodi na zaključak da je neandertalski mozak imao veće delove namenjene vidu i kretanju", objasnio je Ajluned Pirs. Neandertalci su imali veće oči verovatno jer su potekli iz Evrope, podneblja sa manje svetlosti, dok su homo sapiensi došli iz Afrike.
Imajući u vidu da je njihov mozak bio iste veličine kao mozak modernih ljudi, logično je da je neandertalcima ostalo manje prostora u mozgu za druge kognitivne funkcije, pre svega socijalne veštine.
"Verujemo da su razlike u organizaciji mozga između neandertalaca i modernih ljudi dovele do kognitivnih razlika između te dve vrste", kazao je Ajluned Pirs.
Zbog slabih socijalnih veština, neandertalci su bili "kongitivno ograničeni na manje grupe nego njihovi moderni savremenici". Te razlike u strukturi mozga mogle su da se odraze i na njihovu evoluciju i nestanak - ako su neandertalci imali slabije socijalne veze, odnosno manje mogućnosti za izlazak iz neprilika, na primer u
slučaju nestašice hrane.
Njihova sposobnost za očuvanje kulturnog nasleđa takođe je bila ograničenija.
"Ako su neandertalci živeli u manjim društvenim grupama, to je moglo da dovede do njihovog izumiranja na više načina", kazao je Ajluned Pirs. Oni su, takođe, mogli da budu "više nego moderni ljudi izloženi ekološkim opasnostima Ledenog doba", dodao je Robin Danbar.
