Voda ponovo najpopularnije piće u SAD
Posle dve decenije dominacije gaziranih napitaka u SAD, voda je ponovo dospela na vrh liste pića koju Amerikanci najviše piju.
Prethodnih godina zaslađeni napici su sve češće smatrani krivcima za gojaznost Amerikanaca, što je pokrenulo i razmišljanja o određenim vrstama zabrane ili ograničavanja takvih pića.
Tako je gradonačelnik Njujorka uveo zabranu prodaje zaslađenih napitaka u velikim čašama koja će početi da važi od sutra. Gazirani sokovi su više od dve decenije bila piće broj jedan u SAD, a najveća potrošnja sokova zabeležena je 1998, kada su, prema podacima kompanije Beveridž dižest, Amerikanci pili u proseku 200 litara sokova godišnje. U isto vreme, Amerikanci su pili samo 159 litara vode godišnje.
Količina gaziranih sokova koju Amerikanac u proseku popije za godinu dana opala je do danas za 17 odsto, na 167 litara, dok se u istom periodu povećala potrošnja vode za 38 odsto, na 220 litara godišnje. Takođe se sve više pije flaširana voda, 80 litara
godišnje, skoro duplo više nego pre 15 godina.
Nekada najviše konzumirano piće - česmovaču, 80-ih godina zamenili su gazirani bezalkoholni napici, među kojima su najpopularniji bili proizvodi kompanija Koka-kola i Pepsi. Popularnost gaziranih i zaslađenih napitaka trajala je oko 10 godina, pre nego što su lekari, zagovornici zdravijeg života i državni zvaničnici počeli da okrivljuju te proizvode za sve veću gojaznost ljudi.
Pošto je konzumacija sokova dostigla vrhunac krajem 90-ih, njihova popularnost je počela da opada, a zamenila ih je flaširana voda, čemu je doprinela i pojava malih flaša pogodnih za nošenje. Potrošnja flaširane vode je rasla skoro svake godine više od dve decenije, dok je količina popijene česmovače varirala.
Flaširana voda i česmovača su 2008. godine ponovo preuzele prvu poziciju, a analitičari procenjuju da će se takav trend održati i u narednim godinama. Samo prodaja flaširane vode bi mogla da nadmaši količinu prodatih gaziranih sokova u narednoj deceniji, ako je ne zaustavi zabrinutost za životnu sredinu zbog stvaranja previše plastičnog otpada.
