Najveći propusti na ljudskom telu
Ljudsko telo je zaista čudo prirode – naš mozak reaguje brže od kompjutera, srce kuca neprestano, bez potrebe za odmorom. Međutim, ono nije savršeno.
Zbog sitnih "propusta“ u našem telu često smo skloni obolevanju, a ovoga puta stručnjaci otkrivaju delove tela kojima bi dobro došao redizajn.
Usta: Previša zuba
Glavni nedostatak u ustima je način na koji su zubi usidreni u meko zubno meso.
"To stvara slab spoj i omogućava bakterijama da se lako razmnože u džepovima mekog tkiva oko baze zuba, a upravo to dovodi do bolesti desni“, tvrdi Margaret Keler, doktorka i direktorka Dentalnog instituta u Lidsu za Daily Mail.
"Bilo bi bolje da su zubi smešteni u tvrdo tkivo, strukturom sličnoj onoj kakvu imaju kosti u koje bakterije ne mogu tako lako da prodru“, dodaje Kelerova ističući kako uopšte nema potrebe ni za umnjacima.
"Umnjake imamo zbog naših predaka koji su bili pećinski ljudi i koji su uglavnom jeli sirovo meso i biljke – što je zahtevalo puno žvakanja. Vremenom je naša prehrana postala mekša zbog razvijenih metoda kuvanja i pripreme hrane. Kao rezultat toga, mišići više ne moraju da se toliko naprežu, što uzrokuje njihovo smanjivanje tokom godina. Međutim, naši zubi nisu evoluirali istim tempom, pa tako danas imamo manju čeljust, ali sa istim brojem zuba“, zaključuje ona.
Oči: Prejaka ispupčenost
Ključni problem s očima jeste da su ponekad previše ispupčene, što ih čini ranjivim i osetljivim na povrede.
"Evoluirali smo na ovaj način da bismo mogli da uočimo predatore i plen. Međutim, to što imamo oči na prednjoj strani glavi takođe znači da ih je lakše povrediti“, smatra profesor Dejvid Gatri, hirurg u bolnici Moorfields Eye.
Druga greška u izgledu očiju jeste ta da su zenice izgrađene od živog tkiva koje raste tokom celog života. Ta vlakna izgrađuju se poput slojeva na luku, što dovodi do toga da nam vremenom sve teže postaje pomeranje fokusa gledanja, a upravo je to razlog zašto nakon četrdesete godine života znatno teže možemo da gledamo stvari izbliza“.
Srce: Tajne vrećice uzrokuju krne ugruške
Problem sa srcem predstavlja levi arterijski apendiks, mala mišićna vrećica koja se nalazi pri vrhu jedne od gornjih komora.
"Ta vrećica je potpuno suvišna i nema funkcionalnu ulogu. Međutim, kod pojedinaca koji imaju lošu cirkulaciju, krv može da se izlije u tu vrećicu, a kada se to dogodi, vrlo lako se stvaraju ugrušci koji mogu izazvati srčani udar“, tvrdi doktorka Amanda Varnava.
Hrskavica: Preslaba za podržavanje zglobova
"Najčešće se može čuti kako su leđa jedan od najosetljivijih delova tela pošto nisu dizajnirana za uspravan položaj. Međutim, prema rečima hirurga Kolina Natalija, kičma je brilijantno građena, a njen oblika slova „s“ ublažava opterećenje za donji deo leđa. Međutim, zato je slaba hrskavica karika sa manom, a kao rezultat toga dolazi do bola u zglobovima i njihovog oštećenja“, tvrdi profesor Filip Konagen sa Univerziteta Lids i dodaje:
"Hrskavica je sklona oštećenju, a nije ni dobro prokrveljan zbog čega se teško zaceljuje. To znači da su zglobovi lošije zaštićeni i skloni su degeneraciji. Da bi proces oštećenja zglobova započeo, povreda hrskavice uopšte ne mora da bude velika“.
Nervni sistem: Uzrokuje previše bola
Nakon povrede, živci šalju signale za bol u leđnu moždinu i u mozak kako bi se telo zaštitilo, smanjilo kretnju i sprečilo dalje povrede. Međutim, to zapravo može izazvati znatno više bola nego što je potrebno.
"Sistem kontrole u mozgu ne može da razlikuje pojedine mišiće na nekom području, pa se prebacuje na čulo bola na većem području nego što je to potrebno. To znači da male povrede mogu dovesti do velikog bola“, objašnjava doktor Majk Plat.
Druga mana je to da se osećaj bola može nastaviti i nakon što se povreda zaceli.
"Razlog tome je što živci na tom području postaju preosetljivi i šalju signale za bol čak i bez podsticaja. Ćelije živaca u leđnoj moždini takođe postaju preosetljive i šalju više signala u mozak koji takođe postaje osetljiviji na signal na bol. Ta pojava se zove preosetljivost i ponekada može otežati lečenje“, zaključuje Plat.
