Zvezda Betelgez munjevito ka "međuzvezdanom zidu"
Zvezda Betelgez ne samo što se ubrzano bliži kraju svog života, već se ubrzano približava i ogromnom “međuzvezdanom zidu”, koji je, srećom, sačinjen od prašine, preneo je “Diskaveri njuz”.
Ova spektakularna opservacija uhvaćena je uz pomoć evropskog svemirskog teleskopa “Heršel”, osetljivog na infracrvenu svetlost.
Na levoj strani fotografije, koje je Evropska svemirska agencija (ESA) objavila 22. januara, pored Betelgeza, vide se vertikalna sjajna struktura međuzvezdane materije - “zida” - i talasi stelarnog vetra u obliku luka kako se približavaju “zidu”. Ti talasi, kako su procenili naučnici, kreću se brzinom od 30 kilometara u sekundi.
“Izgleda da će se talasi sudariti sa zidom prašine za oko 5.000 godina”, navela je ESA u saopštenju. Dok će talasi da udare u “zid” za 5.000 godina, sama zvezda će se sudariti sa njim za oko 12.500 godina kasnije, preneo je “Glas Amerike”.
Naučnici su prvo mislili da je “zid” sačinjen od materijala koji je ranije izbačen sa umiruće zvezde, međutim analize su pokazale da je ova struktura nepokretna i da ne potiče sa Betelgeza.
“Zid” je, kako sada smatraju naučnici, ili prašina zarobljena u međuzvezdanom magnetnom polju naše galaksije Mlečni put, ili ivica obližnjeg međuzvezdanog oblaka osvetljena svetlošću crvenog džina.
Faza crvenog džina je nasilna - jaki vetrovi kidaju spoljne omotače zvezde, izbacujući ih u svemir. Naučnici su ukazali na nepravilan oblik Betelgeza, što je siguran znak da se zvezda raspada.
Betelgez će “uskoro” postati supernova, gledano u kosmičkim razmerama. Druga najsjajnija zvezda sazvežđa Orion, udaljena od Zemlje 642,5 svetlosnih godina, eksplodiraće bilo kad tokom sledećih nekoliko miliona godina.
Betelgez je crveni džin na najmanjoj udaljenosti od Zemlje. Prečnik ove zvezde je 1.000 veći od našeg Sunca, a sjajnija je od njega 100.000 puta, pa je vidljiva golim okom sa Zemlje.
