Otkriven glavni krivac za najveće izumiranje ikad
Jedan od ključnih uzročnika najvećeg izumiranja u istoriji Zemlje u razdoblju Perma bila je bakterija koja se hranila niklom i stvarala ogromne količine metana, objavili su ovih dana američki naučnici.
Prema istraživanju koje je predstavljeno na konferenciji Američki Geofizički zavod u San Francisku, masovno izumiranje, u kojem je pre 250 miliona godina u samo nekoliko stotina hiljada godina nestala većina morskih organizama, izazvalo je nekoliko faktora, međutim, bakterije su odigrale najvažniju ulogu. Snažne vulkanske aktivnosti u Sibiru oslobodile su nikl u atmosferu, a on je dospeo u okeane.
Populacije morskih bakterija koje koriste nikl u svojim metaboličkim procesima doživele su pravu eksploziju i u atmosferu ispustile ogromne količine metana. Budući da je metan moćan gas, atmosfera se zagrejala i izazvala pomor bez presedana.
Tokom velikog izumiranja nestalo je oko 96 odsto morskih i oko 70 odsto kopnenih vrsta života. Oporavak života na Zemlji trajao je oko 10 miliona godina. Fosilni ostaci pokazuju da su u to vreme okeani postali kiseliji dok su se nivoi kiseonika u atmosferi i morskoj vodi značajno smanjili. To je pokrenulo polako izumiranje vrsta, a neki kataklizmički događaj poput udara asteroida ili vulkanskih erupcija samo je dovršio posao.
Prema jednoj od teorija metan, koji je obično zarobljen ispod morskog dna, naglo se oslobodio iz okeana i izazvao globalno zagrevanje apokaliptičkih razmera. Ali što je stvarno uzrokovalo emisiju ogromnih količina metana do danas je ostalo nejasno.
Danijel Rotman s Masačusets Instituta i njegove kolege posumnjali su da bi krivac mogle da budu okeanske bakterije metansarcina. Pomoću genetske analize tim je otkrio da su ovi mikroorganizmi pre 251 miliona godina razvili sposobnost da razgrađuju nikl i proizvode metan. Budući da u svom metaboličkom procesu troše kiseonik, one su mogle uzrokovati katastrofalan pad njegovih razina u vodi i atmosferi. Ali za nagli procvat ovih bakterija bio je neophodan nikal. Odakle je on stigao? Istraživanja su pokazala da je upravo u to vreme u vulkanskim erupcijama golemih razmera u Sibiru oslobođeno oko 2,7 miliona kvadratnih metara lave bogate niklom.
"Najveće naslage nikla nalaze se u Sibiru", rekao je na konferenciji Rotman i dodao: "One su rezultat vulkanskih aktivnosti od pre 252 miliona godina."
