Planeta Zemlja viđena kao "crni kliker" 
Američka svemirska agencija NASA poznata je po svojim snimcima Zemlje viđene iz svemira, po uzoru na čuvenu prvu fotografiju “Plavi kliker”, koju je 7. decembra 1972. snimila posada letelice “Apolo 17” sa udaljenosti od 45.000 kilometara. Sada NASA pravi snimke Zemlje tokom noći, koji su nazvani “Crni kliker”.
Fotografija noćnih svetala u Severnoj i Južnoj Americi samo je jedna iz serije snimaka “Crnih klikera” dobijenih preko meteorološkog satelita “Suomi NPP” i njegovog VIIRS, instrument za merenje infracrvenog zračenja. "Suomi" je inače lansiran u orbitu prošle godine.
Ovakve fotografije je vrlo teško napraviti zbog oblaka i razlika u načinu na koji svetlost pada na našu planetu u zavisnosti od godišnjeg doba.
Međutim, satelit “Suomi” je više puta nadleteo tu oblast u aprilu i oktobru, pa je dobijena slika celokupnog Zemljinog diska tokom noći. Na snimku je pre svega uhvaćeno noćno osvetljenje u gradovima.
Meteorolozi koriste VIIRS da bi pratili kretanje magle i niskih oblaka tokom noći, što je bitno za prometne aerodrome u priobalnim mestima.
Na prvi pogled na našu planetu noću primećujemo da je ona krajnje neravnomerno osvetljena. Na nekim mestima grad liči na usamljenu zvezdu, dok druge metrople svetle kao čitave galaksije.
Na snimcima se takođe vidi da su odlično osvetljene reke s intenzivnim rečnim saobraćajem; posebno se, recimo, izdvaja Nil. Upadljiva je vatra koja gori na naftnim poljima.
Naučnici”prate” noćna svetla i na osnovu toga procenjuju ekonomsku aktivnost i rast stanovništva. Na primer, satelitski snimci vrlo jasno pokazuju da ekonomski razvoj Severne Koreje znatno zaostaje za rastom susednih zemalja, dok razvoj Indije raste decenijama.
Da bi se dobili ovako jasni snimci noću, aparatura satelita ne funkcioniše kao običan fotoaparat. Kamere “Somija” fotografišu deo po deo panorame, a zatim te piksele objedinjuje u opštu sliku.
Svaki fragment se analizira posebno, pa ako je kadar previše taman ili svetao, on se dorađuje do potrebnog kvaliteta.
Osim toga, na satelitu istovremeno rade tri kamere da bi se izabrao najbolji kadar. A da bi se napravio kadar svakog dela kopna i svih ostrva, satelit je morao da preleti Zemlju 312 puta.
Ovi snimci takođe pomažu astronomima da odaberu pravo mesto za postavljanje astonomskih opservatorija, jer je njima potreban mrak i tamno nebo.
- Postoje brojni razlozi zbog kojih nam je neophodno da vidimo kako izgleda Zemlja danju, ali nam je isto tako potrebno da je vidimo i noću. Za razliku od ljudi, Zemlja nikada ne spava - izjavio je Stiv Miler iz Nacionalne uprave za istraživanje okeana i atmosfere.
