Jeste spremni za Noć veštica?

Noć veštica, odnosno noć uoči katoličkog dana Svih svetih, obeležava se večeras u Americi, Irskoj, Kanadi i drugim državama sveta. Organizuju se maskenbali i druge vrste zabava, a izrezbarenim bundevama navodno se teraju mrtvi koji obilaze mesta gde su živeli na ovom svetu. Nekoliko maskenbala biće organizovano i u Beogradu, a kostimi nalik na one iz horor filmova su dobrodošli.

Veruje se da bundeva tera duhove

Noć veštica se najmasovnije obeležava u Irskoj, Americi, Kanadi, Portoriku, Australiji i na Novom Zelandu. Tradiciju su prihvatile i mnoge druge zemlje, naročito one u kojima je većinsko katoličko stanovništvo, jer se obeležava upravo uoči Svih svetih.

Ovaj datum malo ko u Srbiji slavi kao praznik, ali veliki broj mladih voli da posećuje maskenbale povodom Noći veštica.

Večeras se takva zabava održava u Domu omladine Beograda (22 časa), gde će na binama "Sava Savanović" i "Pokojni Toza" publiku zabavljati domaći muzičari.

Savamala će ove godine takođe biti popularna lokacija za ljubitelje zabave pod maskama. Ako veče provedete u klubovima "Brankov", "Mladost" i "Ludost", možete slušati domaće didžejeve.

U "OUR Baru" takođe će biti održan maskenbal, a specijalitet večeri biće krvavi kokteli i zakuska u vidu "poslednje večere". Muziku pušta Marko Gengbenger.

Jedno od objašnjenja zbog čega se obeležava Noć veštica kaže da su još Kelti smatrali da je 1. novembar zapravo početak nove kalendarske godine i proslavu, noć pre, posvećivali su bogu Sunca i gospodaru smrti.

Verovali su takođe da u noći 31. oktobra i 1. novembra mrtvi izlaze iz svojih grobova i obilaze mesta gde su živeli na ovom svetu, a živi tada u strahu od njih, prave buku kako bi ih oterali, plašeći se susreta s njima. Rimljani su kasnije takođe dali značaj ovoj noći, a smatrali su je prelaskom u zimu, mračan period godine.

Oni su u Noći veštica gasili vatre u ognjištima i verovali su da mrtvi dolaze na ovaj svet pa su različito povrće, koje su prethodno izdubili, ostavljali na svojim kućnim
vratima kako bi oterali umrle. Sada je to najčešće bundeva, što je veći deo sveta gde se obeležava ova noć prihvatio od Amerikanaca.

U osmom veku papa Grgur treći je odredio da se prvi novembar obeležava kao Dan svih svetaca i mučenika, a ispreplitanjem te tradicije s keltskom nastala je Noć veštica kakvu sada poznajemo.

"Halovin", kako ga zovu Amerikanci, sada je poprimio razmere svetovne proslave.

Ujedno je ovo datum kojem se raduju i trgovci koji zadovoljno trljaju ruke jer prodaju veliki broj maski i kostima, kao i ostalih rekvizita potrebnih za moderan način obeležavanja Noći veštica.

Tamo gde se Noć veštica obeležava, neke TV kuće čak prilagode svoj program ovom datumu, pa tako puštaju horor filmove.