Koliko milijardi je oduvala Sendi?
Oluja Sendi ostavlja iza sebe ruševine, poplave i milione u mraku. Još nema zvaničnih procena, ali analitičari kažu da će udar koštati bar 20 milijardi dolara.
Kuća "Ekviket" je u ponedeljeak 29. oktobra objavila prognozu da će nalet superoluje izazvati deset milijardi dolara naplative štete, kao i bar još toliko štete koju neće “pokriti” osiguravajuće kuće.
Pročitajte još:2. Zašto uragani dobijaju ljudska imena? 3. Jeremić: Ovde je panika, kao da dolazi Armagedon 4. Ljudi konji trče po Vašingtonu pred uraganom! 5. Uragan doneo i ajkulu u Nju Džersi |
Neki izvori idu i do iznosa od 100 milijardi, a profesor na Univerzitetu Merilend Piter Morici poredeći “Sendi” sa uraganom “Ajrin” uveren je da će ukupna šteta iznositi najmanje 45 milijardi dolara.
“Prošle godine je pre udara Ajrin procenjeno da će šteta iznositi sedam milijardi, ali je to kasnije naraslo na oko 15 milijardi. Isto očekujem i sada”, rekao je Morici.
On je naveo da očekuje da se prvobitna prognoza uveća za dva do tri puta, uzimajući u obzir da će posledice oluje “Sendi” osetiti čak 60 miliona ljudi, kao to što će Njujork i još neki veći gradovi najverovatnije biti “zamrznuti” nekoliko dana.
Berza 20. oktobra nije radila, što je prvi put od 1985. godine da nevreme zatvori vrata Volstrita. Po svemu sudeći, ona će ostati zatvorena i u utorak 30. oktobra, što će biti prvi put od 1888. da “finansijski centar sveta” zbog nevremena bude zatvoren dva dana zaredom.
Analitičari kuće “Mudis” procenjuju da će svaki dan svojevrsne blokade Njujorka i Vašingtona značiti već uzdrmanoj američkoj ekonomiji gubitak od 10 milijardi, prenosi CNBC.
Nije nemoguće da zbog štete na rafinerijama, železnici i putevima skoči i cena nafte, a pretpostavlja se da avio-kompanije gube svakog dana više od 10 miliona dolara zbog otkazivanja hiljada letova. Ukupni “trošak” samo u toj grani bi mogao da bude i do 450 miliona dolara.
Zato se smatra da će ukupna šteta biti na nivou istorijskog uragana koji je pogodio Long Ajlend 1938. koji je preračunato za današnje uslove, koštao 47 milijardi dolara i odneo stotine života.
BBC skreće pažnju i na “skrivene troškove”, koji obično nisu uračunati u prognozama.
“Cena se obračunava uzimajući u obzir štetu na objektima, kućama i drugim nepokretnostima, a zatim se uzima u obzir osiguranje. Međutim, obično se ne računaju izgubljeni radni sati, izgubljeni časovi, pa čak ni vreme izgubljeno na obezbeđivanje domova od oluje”, rekao je profesor ekonomije sa Jejla Vilijam Nordhaus.
Stručnjaci dodaju da postoje značajni troškovi, koji se u procenama štete ne uzimaju u obzir: to su gubici malih preduzeća i radnji koje drže “obični ljudi”, a koja će biti zatvorena više dana, troškovi spasilačkih službi i posebnih mera zbog nevremena, kao i troškovi telekomunikacija.
Osim toga, ekonomisti kao vrlo značajnu navode i atmosferu u društvu posle velikih nepogoda, koja može negativno da utiče na poslove.
“Da ne spominjemo izgubljene živote. Jasno je da će nivo štete koji je nanela oluja biti istorijski”, dodaje BBC.
Ipak, u svemu postoji i nešto dobro. Broj kuća koje su oštećene oživeće građevinski sektor, što će u tu granu upumpati desetine milijardi.
Uragan Ivan iz 2005. pogodio je Floridu i načinio štetu od 14 milijardi, ali su nakon renoviranja cene nekretnina narasle za čak 25 odsto.
