Kako se zove selo sa najdužim imenom?
Llanfairpwllgwyngyllgogerychwyrndrobwllllantysiliogogogoch. Reč je o jednom selu u Velsu i marketinškom triku njegovih tadašnjih stanovnika, koji su prvobitno ime mesta u kom žive promenili sredinom 19. veka, kako bi privukli turiste.
Iako su Llanfair Pwllgwyngyll (što znači "Crkva sv. Marije u dolini belih kestenova kod brzog vira) kako se ovo selo nekada zvalo, ljudi naseljavali još u doba neolita, sve do 1850. godine nije bio ni od kakvog posebnog značaja na karti sveta, budući da je 1563. godine, na primer, u njemu obitavalo svega 80 meštana.
Međutim, kad je Tomas Telford sagradio novi put 1820. godine, a selo tri decenije kasnije dobilo i železničku prugu, došlo je do njegovog razvoja, posebno u delu u kom se nalazila železnička stanica. Zbog toga se u Llanfairpwll doselio veliki broj radnika i trgovaca, koji su ga u kratkom vremenskom roku učinili važnim komerijalnim centrom.
U ovom periodu izgrađena je i pošta, dve škole, šest pabova, hotel i 12 dućana a u obližnjoj luci otvorena je i jedna fabrika. Ovaj procvat ostao je zabeležen kao zlatno doba Llanfairpwll-a, koji je u celom Velsu tada bio parohija sa najvećim porastom broja stanovnika.
U cilju održavanja ovakvog trenda, lokalni komitet latio se osmišljavanja strategije za dodatno privlačenje turista i vozova, tačnije, motivisanje da prođu kroz Llanfairpwll i tako daju svoj doprinos njegovom prosperitetu.
Jedan od ovih logističara, Meni Bridž, dosetio se da bi to mogli da postignu tako što će "malo" produžiti naziv svog sela, nesvestan da je iznošenjem te ideje ujedno predstavio i jedan od najuspešnijih planova turističkog marketinga svih vremena! Ova činjenica zapisana je i u Ginisovoj knjizi rekorda, a van granica Velike Britanije, manje koncizan naziv ima samo jedno brdo na Novom Zelandu, čije se ime sastoji od čak 107 karaktera.
Da ostanemo detaljni, kako tekstu o njemu i dolikuje: nakon Prvog svetskog rada, kao i ostatak planete, ambiciozni Llanfairpwll mučili su problemi sa emigrantima, a i jedne i druge pitanje (ne)zaposlenosti. To se odrazilo i na pad nataliteta, pa se situacija nije menjala sve do 1951. godine.
Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, napredak je nastavljen takvim tempom, da je 1991. godine Llanfairpwll imao više stanovnika nego mnogi gradovi u Velsu, ali do dan danas nije izgubio svoju toplu atmosferu seoskih predela.
Što se samog imena koje meštani ovog sela izgovaraju u dahu i bez ikakvih problema, tiče, u Velsu ga uglavnom nazivaju skraćenicom Llanfair. P.G., a organizovano je i takmičenje za sve one koji misle da podjednako brzo i tačno barataju velškim kovanicama. Baratali njima ili ne, i mi ostali moramo da priznamo da su, ako ništa drugo - krajnje originalne.
