U Mlečnom Putu otkrivena zvezda u orbiti crne rupe
Astronomi su otkrili zvezdu u orbiti supermasivne crne rupe u centru naše galaksije Mlečni put. Da načini krug oko “galaktičke zveri”, zvezdi S0-102 treba 11 i po godina, što je najkraća poznata orbita u blizini ove crne rupe. Naučnici ukazuju da je “S” u imenu zvezde oznaka za sazvežđe Strelca, u kojem se nalazi (naš) galaktički centar sa crnom rupom “Strelac A” (Sagittarius A ili Sgr A).
Pre ovog otkrića, naučnici su znali za postojanje jedne zvezde sa veoma kratkom orbitom blizu crne rupe, S0-2, čija je orbita 16 godina.
- Veoma sam zadovoljna što smo otkrili dve zvezde u orbiti oko supermasivne crne rupe u našoj galaksiji, za mnogo manje vremena od jednog ljudskog veka – kaže profesorka fizike i astronomije na Univerzitetu Kalifornija Andrea Gez, vođa istraživanja.
Njen tim proučava oko 3.000 zvezda u orbiti oko naše crne rupe, a S0-2 ispituju od 1995. godine. Većina ovih zvezda ima orbitu od 60 godina i duže.
S0-2 je 15 puta sjajnija od S0-102 će u 2018. proći oko “Strelca A” najbližom orbitom. Devijacija od savršene eklipse je veoma mala i zahteva ekstremno precizna merenja, koja su značajno unapređena tokom poslednjih 15 godina.
Zanimljivo: |
Naučnici smatraju da će im upravo S0-102 pomoći da se utvrdi da li je fizičar Albert Ajnštajn bio u pravu, kada je postavio teoriju da crne rupe iskrivljuju prostor i vreme.
- "Ples" S0-102 i S0-2 će, po prvi put, otkriti pravu geometriju prostora i vremena u blizini crne rupe. Ovakva merenja nisu mogla da se obave sa samo jednom zvezdom – kaže Gezova.
Crne rupe, koje se, kako se smatra, stvaraju uništenjem materije, imaju takvu gustinu da ništa ne može da pobegne njihovom gravitacioniom stisku, čak ni svetlost. One ne mogu da se vide direktno, ali je vidljiv njihov uticaj na obližnje zvezde.
Prema Ajnštajnovoj teoriji relativnosti, masa iskrivljuje prostor i vreme i time ne samo što usporava tok vremena već razvlači ili smanjuje razdaljine.
Od dokaza postojanja do preispitivanja fizike
Gezova je 1998. pokazala da se u središtu Mlečnog puta nalazi crna rupa, udaljena od Zemlje oko 26.000 svetlosnih godina, mase skoro četiri miliona puta veće od našeg Sunca. Dve godine kasnije, njen tim je izvestio da je primećeno ubrzanje kretanja zvezda oko naše crne rupe.
Naučnici su dokazali da su tri zvezde ubrzale za više od 400.000 kilometara na sat u svojoj orbiti oko te čudovišne crne rupe.
- I kretanje S0-102 i 20-2 bi trebalo da se ubrza za 400.000 km/h tokom najbližeg prolaza – kaže Gezova, koja je 2005. uspela da dobije prvu jasnu fotografiju centra Mlečnog puta, uključujući područje oko crne rupe.
Fotografija je dobijena uz pomoć optičke, laserski vođene tehnologije prilagođene zvezdama. Istraživanje naučnika na čelu sa Gezovom tako je prošlo put od dokazivanja da u centru naše galaksije postoji supermasivna crna rupa, do ispitivanja osnova fizike.
Gezova je prva žena koja je primila prestižu nagradu Krafurd od Švedske kraljevske akademije nauka, u maju ove godine. Njen program trenutno finansiraju Nacionalni fond za nauku, Fondacija Kek, Mekartur, Porodična fondacija Loren B. Lihtman i Artur E. Livajn i drugi.
