Kristalne lobanje kriju tajnu prapočetka
Na područjima nekadašnjih astečkih i majanskih gradova nađeno je 13 mističnih kristalnih lobanja, a najpoznatija je ona koju u Lubantunu pronašla Ana Mičel-Heges zajedno sa svojim ocem.
Ova lobanja u potpunosti odgovara čovekovoj ali i dan danas je nepoznato kojom su je tehnikom napravili.
Za jedinu moguću metodu bilo bi potrebno potrošiti 70 godina sa materijalima koji u tadašnje vreme čak nisu ni bili poznati. Analize pokazuju da su lobanje izrađene od jednog komada kvarca. Dodatnu zbrku stvara navodno majansko proročanstvo koje govori da će spajanje lobanja dovesti do toga da se konačno razume nastanak čoveka. Doduše jedna britanska studija sugeriše da su ove lobanje lažne i da su zapravo izrađene u Evropi tokom 19. veka i zatim prenesene u Meksiko.
U šumi blizu sibirskog grada Omska arheolozi su 2009. pronašlli neobično izdužene lobanje koje potiču iz 4. veka, ali naučnici i dalje nisu na tragu porekla. Osim izduženih kosti arheolozi su se sreli i sa svedočanstvima o lobanjama s rogovima na čelu koje su 1880. navodno nađene u Pensilvaniji.
Prilikom iskopavanja masovne grobnice 2009. u Veneciji posumnjali su i u postojanje vampira. Nađen je ženski kostur iz 16. veka sa ciglom u ustima što je prema narodnom predanju tipičan način pokopavanja ljudi za koje se sumnjalo da su vampiri. Tako se sprečavalo da vampiri zubima raskrče zemlju i izađu iz groba.
Arheolozi iz celog sveta nailazili su na ogromne lobanje, nekoliko puta veće od veličine prosečnog čoveka. Iako je deo naučnika posumnjao na ljude divove najvervatniji razlog je poremećaj rasta koji se naziva gigantizam. U nevadskoj pećini Lavlok 1911. nađeni su ostaci neandertalca visine od čak tri metra.
Tim naučnika 2003. u pećini Liang Bua na indonežanskom ostrvu Flores pronašao je kostur odrasle žene visine od jednog metra koja je živela pre 18.000 godina. Zbog malog rasta nazvali su je Hobit. Krhke kosti i procenjena masa od 25 kilograma naučnike je navela da pretpostave da se radi o potpuno novoj vrsti.
