Tajne potonulih blaga (8): Od viteza do robijaša

Višenedeljno traganje pretvorilo se u vrtnju začaranim krugom: pronaći i najmanji trag potonule galije činilo se nemogućom misijom. Kada su zalihe hrane spale na kritičan nivo, Vilijam Fips je, teška srca, naredio povratak u Englesku.

Galija kapetana Vilijama Fipsa

 

Povukao se u kabinu, vrlo retko šetajući uniformu, tek da prozbori koju reč sa podređenim oficirima. Posada je zbijala šale na njegov i račun pohlepnog kralja, monarha što lakomo poverova nepoznatom drvodelji iz Bostona. Fipsu se pak ledilo srce u grudima od susreta sa Karlom Drugim - sebe je već video zatočenog u zloglasnom Taueru. Malo ko je iz Londonske kule izašao živ ili zdrav, u najboljem slučaju teško bolestan.

Društvo avanturista

Ali, sudbina je Fipsa sačuvala od susreta sa monarhom; viđenje sa kraljem Imperije ništa dobro nije obećavao usplahirenom drvodelji. Srećom po njega, Karlo Drugi je umro, neposredno po uplovljavanju fregate u luku, a na prestolu ga je zamenio mlađi brat Jakov Drugi. Naslednik je odbio da primi sumnjivu ličnost pristiglu sa daleke plovidbe. Ipak, isplaćena mu je suma, dovoljna da u Londonu ostane još koji mesec i kupi kartu za Ameriku.

Kapetan Vilijam Fips

To je Fipsu odgovaralo jer ga je novi kralj oslobodio svih obaveza i on je smesta krenuo da traži novog sponzora. Novi pokrovitelj upornog drvodelje iz Bostona bio je vojvoda od Albemarla Henri Kristofer, poznat kao strastan kockar i vrstan lovac na lisice. On je, od Jakova ishodio saglasnost da osnuje udruženje nazvano Društvo džentlmena i avanturista, sa ciljem finansiranja nove potrage za blagom sa potonule galije. Kralj je pristao jer se uticajni plemići uglavnom ne odbijaju a i zbog činjenice da mu je Henri Kristofer obećao deseti deo od celokupnog plena.

Društvo džentlmena-avanturista stavilo je Flipsu na raspolaganje 3.200 funti sterlinga, sumu veoma solidnu za to vreme. I, posle izvesnog vremena, tačnije 12. septembra 1686. godine Fips je isplovio sa maglovitih obala Gordog Albiona. Ka jugozapadu su plovila dva broda: Jakov i Meri sa 22 topa, nazvan tako u čast kraljevskog para, i Henri, nešto manji brod sa 10 topova, nazvan po vojvodi od Albermarla, najzaslužnije osobe za opremanje nove ekspedicije.

Evo našeg junaka Fipsa ponovo na koralnim ostrvima Bahama koje je prozvao Srebrnim plićakom. Ronioci, najmljeni domoroci, svakodnevno su po desetak puta ronili ne bi li našli makar kakav trag potonulog broda. Meseci su se vukli jedan za drugim i, sve je bilo uzalud. Kapetan Fips je već počinjao da diže ruke od potrage za blagom, kad ga je u tome sprečio srećan incident.

Uspešno okončana misija

 

Rasrđen što nema rezultata, on se, silazeći žurno sa komandnog mosta, sapleo o čudan predmet, nalik na komad koralne stene nepravilnog oblika. Sad, još ljući, zbog pada i pocepanog rukava blistave uniforme, on je stenu stao da udara vrhom čizme, sve dok nije skinuo sloj korala sa, pogađate, drvenog sanduka okovanog teškim ekserima! Katanac je razvalio sekirom jedan mornar i palubom su se rasuli zlatnici i srebrenjaci sa Gospe od Konsepsiona.

Kako svedoči Fipsov brodski dnevnik, oficiri su na njegov zahtev sproveli malu potragu odakle se našao koralni predmet na palubi. Istraga je došla do pomorskog kapetana, zaduženog za vojno obezbeđenje i brodske topove Henrija, za čiji račun je jedan domorodac vadio korale.

Umesto da bude kažnjen, ovaj vojnik je nagrađen duplom porcijom ruma jer je ronilac precizno opisao mesto sa kojeg je donosio korale.

Fips je olučio da se sam spusti u vodu. Za to je on, još u Londonu, naručio da mu se napravi ronilačko zvono - velika kupasta bačva oivičena gvozdenim obručem i prekrivena tankim slojem olova, radi težine. U ovoj preteči modernog batiskafa, nalazila su se sedišta za ronioce. Oni su, opremljeni crevima za disanje, mogli ispod zvona, na dno. Fips se mogao spustiti dublje od ronioca na dah i proboraviti pod vodom i detaljnije razgledati dno.

Tokom jednog takvog zaranjanja desilo se ono radi čega je Fips mesecima podnosio teškoće i neprilike: na dubini od 15 metara nađena je potonula galija. Kasnije će se ispostaviti da je "Naša Gospa od Konsepsiona" pravi podvodni rudnik blaga: neprestano, iz nedelje u nedelju, iz dana u dan, sa nje su se na palubu Jakova i Meri, iznosile čas zlatne poluge, čas ćupovi novca, onda zlatne i srebrne ploče.

Svakodnevni pogled na neizmerno blago bio je odličan stimulans za ronioce i posadu: nisu se bunili ni kad se pitka voda kvarila u buradima, ni kad su kuvari, zbog ekonomisanja, smanjili porcije hrane skoro za polovinu. Srećom, ruma je na zalihama bilo dovoljno.

Da prodru u skladište španske galije, zapečaćene koralnim slojem, posada je iskovala raznovrsne alatke: kuke, čaklje i druge sprave. Njima su olakšavali lomljenje ovih prirodnih brava. Najveći plen krio se u jednom ovećem kovčegu. Očarani Fips ga u svom dnevniku naziva čarobnim. Posada i ronioci su kovčeg tri dana užadima izvlačili sa dna. Kad se, konačno, našao na palubi Jakova i Meri, otvoren je snažnim udarcima sekira.

Misija kapetana Vilijama Fipsa uspešno je donela blago u London

 

Deo palube, kao u nekoj bajci, prekrili su brilijanti, smaragdi, biseri, raznovrstan nakit i kristalni pehari što su, razbijajući se, proizvodili oproštajni čarobni zvon. Ali, nisu oni bili ti, zaduženi za očaravanje posade, već nebrojeno blago što je, naočigled svih, izviralo iz čarobnog kovčega. Sve dragocenosti su odmah bile merene i upisivane u knjige. Njih su, od samog početka, pedantno vodile poverljive ličnosti Fipsa i albermarlskog vojvode.

Registri su sadržavali mnoštvo popisanih predmeta čija je vrednost dostizala desetine hiljada funti.

Pored zlata, našlo se tu i srebrnih predmeta u vidu poluga, nekoliko sanduka i vreća sa novcem, 25 funti čistog zlata, velika količina svakakvih juvelirskih rukotvorina, dragog kamenja i bisera. Sa ovakvim plenom Fips se u London vratio kao pobednik.

Dočekan kao heroj

Srećni nalazač se 6. juna 1687. godine našao ponovo u luci iz koje je isplovio devet meseci ranije. Grad ga je dočekao kao heroja. Svi učesnici u opremanju ekspedicije i sponzori, vešestruko su se obogatili. Najviše je zapalo vojvodi od Albemarla i Društvu džentlmena-avanturista.

Dobivši svoju desetinu, više od 20 hiljada funti strelinga, Jakov Drugi je primio u svečanu audijenciju bivšeg drvodelju i udostojio ga viteškim činom za dobre i časne usluge. Nedugo zatim, došle su medalje i visoka dužnost komesara britanske flote. Ovo naimenovanje Fipsu je teško palo. Njegov deo, preko 11 hiljada funti strelinga, on je preneo u Novu Englesku, sazidavši u Bostonu veliku palatu gde je hteo mirno da uživa, sa svojom ženom.

No, odmah posle svadbe, odobrovoljeni Jakov Drugi ga je imenovao guvernerom Masačusetsa i glavnim guvernerom Nove Škotske i Mejna. Ova visoka funkcija bila je kobna za Fipsa - poraz od Francuza i dolazak nove vlasti na čelo Britanske Kraljevine ubrzali su njegov kraj. Umro je u zatvoru. Misterija, kako se njegov spomenik našao na zaboravljenom druidskom groblju, ni do danas nije rešena.