Tajne potonulih blaga (6): Kraljevski kovčezi

Arheolog sa univerziteta Jejl, Robert Morks bio je član Linkove ekspedicije na Port Rojal 1953. godine. Njega su nalazi oduševili i želeo je da nastavi sa istraživanjima. Nažalost, Link nije bio zainteresovan, a Morks nikako nije mogao u SAD da nađe sponzore iako, kako sam kaže, nema šta nije pokušao.

Skoro očajan, obratio se direktno vladi Jamajke, ne bi li ona finansirala njegova istraživanja. Arheologova molba, sa planom i eleboratom rada, kiselila se u Ministarstvu finansija 18 meseci a onda - radost! Morksu su odobrena sredstva, mogao je da organizuje istraživanja, ali pod jednom klauzulom - sve pronađene dragocenosti, vlasništvo su Jamajke, dok Morksu pripadaju dnevnice i slava nalazača! Morks je pristao, a glavni urednik Nacionalne geografije obećao je profesoru pristojan honorar, ako dobiju pravo na ekskluzivne foto-reportaže sa njegovog istraživanja.

Priča o satu

Potpisavši oba ugovora, Morks se sa posadom ukrcao na Morskog gnjurca, uzevši kurs ka Jamajci i gradu Kingstonu. Bilo je leto 1968. g. "To je najveći objekat podvodne arheologije na celoj zapadnoj polulopti," pisao je ovaj naučnik u Nacionalnoj geografiji. "Sada već raspolažemo sa jedinstvenom mogućnošću da pokažemo kako je ceo grad izgledao u 17. veku. Pri raskopavanju nailazimo čak i na hranu, na primer, maslac, stvrdnut kao kamen. Znamo i kakav duvan su tada pušili, pronađen je jedan ceo list...
 

Nije našao sponzora: Robert Morks

Takođe, sa sigurnošću možemo reći šta se pilo od žestokih pića u to vreme. Podvrgli smo analizi sadržaj zapečaćenih flaša, a nešto smo i sami okusili. Tu su se našli rum, vino i brendi. Iskopali smo oko 250 skoro neoštećenih kalajnih sudova. To je do sada najviše nađenih predmeta, računajući sve ostale podvodne ekspedicije, uopšte.

Našli smo 6.000 glinenih cevi, predmete od zlata i srebra, džepne časovnike i bakarni kazan za pečenje ruma". Ali, Robert Morks je nalazio i na interesantnije predmete od portrojalskog kazančeta za pečenje rakije. Lampek su, uzgred budi rečeno, očistili i sredili, te je opet bio spreman za upotrebu nakon 276 godina.

Jednog avgustovskog dana, skoro tačno 15 godina od odluke da Link prekine istraživanja gusarske prestonice, gnjurci su, uz pomoć krana, izvukli sa dna par kovčega sa grbom španskog kralja Filipa Četvrtog. Kovčezi su do vrha bili nabijeni zlatnim i srebrenim novcem. Kako je dogovorom precizirano, blago je prešlo u ruke jamajčanske vlasti. Vrednost blaga je iznosila sumu ravnu iznosu dvogodišnjeg budžeta ove ostrvske države!

Ali, šta se desilo sa satom iz prvog dela naše priče? Sasvim je bila opravdana pretpostavka da je sat pripadao nekom od žitelja ili gostiju Port Rojala koga je tamo zadesila smrt u momentu kobnog zemljotresa. Tada se zaustavio mehanizam na časovniku. Link se prihvatio čišćenja i izučavanja časovnika. Pre svega, na unutrašnjoj strani poklopca, on je zapazio izgravirano ime izvesnog Pola Blondela. Ko je bio Blondel, pitao se: majstor što je časovnik napravio ili njegov vlasnik koji je, tog stravičnog dana, poginuo u Port Rojalu?

Identitet Blondela Link će kasnije razjasniti - prvo se dao na posao oko zlatnog sata. Pošto je sa brojčanika pažljivo skinuo koralni sloj, Edvin je otkrio rimske brojeve, izrađene od mnoštva sićušnih ekserčića.

Ali, kazaljki nije bilo; za dva i po stoleća pojela ih je korozija. "Sada smo mogli da utvrdimo tačno vreme stradanja grada," pisao je u svom brodskom dnevniku"... ako su kazaljke propale posle prekrivanja brojčanika koralima, rentgenski zraci mogu pomoći da se odredi njihov tadašnji položaj".

Međutim, na istraživačkom jedrenjaku nije postojao rendgen aparat i Link je odlučio da tačno vreme katastrofe utvrdi kasnije, kada se vrate na Floridu. Ali, Morks, član ekspedicije, u Kingstonu je uspeo od jednog zubara da posudi aparat i donese na brod. Urađen je niz snimaka; narednog dana, Link je već pažljivo proučavao fotografije brojčanika na koji je ponovo stavljena koralna skrama. Rendgenski zraci su obeležili ona mesta gde su se, u tom sudbonosnom momentu, zaustavile gvozdene kazaljke, rastopivši se potom, tokom vekova, u morskoj vodi.

Među dragocenostima i kubure

 

Na snimcima su se vrhovi kazaljki dovoljno jasno opažali: kraća linija satne kazaljke se nalazila ulevo, skoro na oznaci za podne, a ona duža, nešto iznad broja 8. Drugim rečima, časovnik se zaustavio pre podneva ili ponoći. Da bi se do kraja razjasnila situacija, Morks je rendgenske snimke odmah poslao londonskom Muzeju za nauku i tehniku; tamo se nalazi kolekcija starinskih časovnika, jedna od najboljih na svetu, a zaposleni stručnjaci znaju gotovo sve o njima.

Uskoro je u Kingston stigao odgovor iz Londona koji je sve razjašnjavao. Pisalo je: "Časovnik je izrađen u majstorskoj radionici Pola Blondela u Amsterdamu. Godina izrade je 1686. On pokazuje vreme od 11 sati i 43 minuta." Do tada je bilo poznato samo to da se tragedija obrušila na Port Rojal jednog vrućeg letnjeg dana, kako je već zabeležio hroničar Huan Fuentes. Sad, zahvaljujući ovom nalazu sa morskog dna, uspelo se utvrditi i tačno vreme zemljotresa.

Deseti deo blaga

Linkovo istraživanje, a pogotovo nalazi Roberta Morksa, doveli su do nagle popularnosti podvodnog grada. Posle Morksa, bilo je puno podvodnih ekspedicija, uz brižnu kontrolu vlade Jamajke, koje su istraživale Port Rojal. On je arheologe do sada obradovao puno puta, a to će činiti i ubuduće. Naime, nađen je tek možda deseti deo blaga koje se, u trenutku propasti, nalazilo u piratskom gnezdu.