Tajne potonulih blaga (5): Idila gusara i vlasti
Jedna od prvih ekspedicija u lovu na potonulo blago, predvođena istraživačem Edvinom Linkom, na jedrenjaku Morski gnjurac vođena je leta 1953. godine.
Ekspediciju je organizovalo Nacionalno geografsko društvo SAD dok je jedan od glavnih sponzora bila multinacionalna kompanija Američki duvan. Pored traženja blaga, cilj je bio i naučno istraživanje Port Rojala, Kraljevske luke, na čijem mestu se danas uzdiže Kingston, glavni grad Jamajke.
Tragom starih hronika, pripremajući se za isplovljavanje sa Floride, Link je najviše čitao hronike Španca Fuentesa iz 17. veka, gde su potanko opisani svi događaji što su se, na neki način, ticali španske Krune i njenih prekomorskih kolonija.
Putopisac i hroničar Fuentes navodi da je bilo poznato kako su brojna stovarišta, duž pristaništa, uvek bila dupke puna zlata, srebra i raznovrsne skupocene robe, čekajući isporuku za Evropu. U Port Rojalu su se, u to vreme, ukrštali mnogi pomorski i trgovački putevi, spajajući najveće luke sveta.
Uz to, ovaj grad je, uz prećutno odobravanje španske Krune, služio i kao sigurno utočište mnogih gusara; pirati su ovamo, bez bojazni da će ostati bez njega, dovozili svoj plen. Naravno, određen procenat išao je u kraljevsku blagajnu dinastije Filip iz dinastije Burbona.
Svaka zgrada riznicaEvo kako je Fuentes opisao najveći trgovački centar i glavno utočište morskih razbojnika karipskog bazena, Port Rojal: "Mornari, preplanuli od sunca i morskih vetrova, odeveni u prekrasnu istočnjačku svilu i, sa dragocenim ukrasima, guraju se ovde po pristaništu i kockaju u zlatan novac čija vrednost nikoga ne interesuje. Krčme su pretrpane zlatnim i srebrnim peharima, svetlucavi od dragog kamenja, pokradenih iz pedesetak crkava. Ovde je svaka zgrada - riznica. Čak i na ušima prostih mornara vise teške zlatne minđuše, sa dragim kamenjem". |
Ovu idilu morskih razbojnika i španskih vlasti, u Port Rojalu prekinuo je zemljotres. Posle strašnog podrhtavanja tla, ništa više nije bilo kao pre. Pesnička duša Huana Fuentesa je katastrofu ovako zabeležila: "Toga, davno minulog dana, žarkog leta, ostrvo je bilo neuobičajeno tiho. Sunce se polako ali uporno penjalo ka zenitu i vlažna podnevna žega pritiskala je Port Rojal. Usidreni u ogromnom zalivu, brodovi skupljenih jedara, lenjo su se ljuljuškali na omanjim talasima. Ljudi su se šćućurili u senci.
Samo su crni robovi, gonjeni upredenim korbačima od bivolje kože, skakutali po ugnutim brodskim mostićima, prevlačeći na obalu bale sa robom i sanduke sa opljačkanim blagom gusara. Ponegde se, iz kućnih dimnjaka, vijorio dim: približavalo se vreme ručku i vlasnici primorskih birtija pekli su na ražnju ukusnu parčad ovčetine, kuvajući supu od ostriga.
Kraljevstvo regeaDok je nekad Port Rojal uživao ugled bogatog gusarskog grada, današnji Kingston uglavnom je poznat kao turistička Meka i centar popularne rege-muzike, potekle iz siromašnih četvrti. Njeni ugodni tonovi preplaviće ceo svet osamdesetih godina prošlog veka. Kingston je glavni i najveći grad na Jamajci. Osnovan je juna 1692. godine kao utočište za izbeglice i preživele u zemljotresu koji je razorio Port Rojal. Ipak, grad nije nastavio da raste sve do narednog razaranja Port Rojala, ovoga puta u požaru koji je nastao na jednoj gusarskoj floti 1703. godine. Jedan od preživelih Džon Gof je napravio plan za razvoj grada, tako da je Kingston već do 1716. postao najveći grad i središte trgovine na Jamajci. |
U velikim bakarnim kotlovima barilo se kornjačino meso, sa ribom i mirišljavim začinima. Izgledalo je kao da ništa ne može da naruši spokojstvo grada uspavanog žegom i tišinom. Iznenada, začula se potmula zlokobna grmljavina i grad se zatresao iz temelja. Već u sledećem trenu, podzemni udar ogromne snage, pretvorio je Port Rojal u gomilu ruševina. Zemlja se otvorila i, u tu raspuklinu je, sa hukom, nagrnulo more, noseći sa sobom sve što mu se našlo na putu: ljude, kuće, skladišta, konjske zaprege, barke. Sa treskom se rascepila i stropoštala crkva svetog Pavla, smeštena na bregu u blizini zaliva. Teško crkveno zvono je ispustilo posednji tužan zvon i, kao da ide pred Strašni sud, nestalo pod vodom".
Veliki brodovi, podignuti talasima visokim desetine metara, odvučeni su na obalu, obrušavajući se na kućne krovove da bi zatim, zajedno sa njima, iščezli u gigantskim rasedima ispunjenih vodom. Za nekoliko minuta, grad je prestao da postoji. Nemilosrdna stihija je odnela više od 5000 života, skoro celokupno stanovništvo Port Rojala.
Ukleti nalazOd gusarskog blaga nije bilo ni traga ni glasa. U svoj dnevnik on će zapisati, 26. avgusta 1953. godine: "Kao da nas je Harisov nalaz ukleo. Sat, izvađen prvog dana, jedini je pronađen zlatan predmet. Ništa od sanduka sa blagom, zlatnih mornarskih ukrasa ili kutijica sa nakitom... Da li su priče o bogatstvu Port Rojala bile preterane ili je pomeranje dna, prilikom zemljotresa, dragocenosti odvuklo na drugu stranu? Da li je Fuentesova Hronika samo uzbudljiva priča za istoričare?" U ovako sumornom raspoloženju, Link je obustavio radove i, podigavši sidro, usmerio je Morskog gnjurca ka Floridi. Neuspeh u pronalaženju gusarskog blaga i nadolazeći period jakih vetrova, samo su ubrzali njegovu odluku da skrati vreme predviđeno za ekspediciju.
|
Sa razmerama nesreće Huana je upoznao neki hladnokrvan žitelj, imajući sreće da preživi zao udes gusarskog gnjezda. Edvin Link nije ni sanjao da će njemu poći za rukom da otkrije tačan sat i minut katastrofe. Dan se znao već ranije, 7. jun 1692. godine. Zaslugu za to ima i Ron Haris, gnjurac u Linkovoj pratnji, na svim istraživačkim poduhvatima, diljem zemaljske kugle.
Naime, nakon prvog ronjenja, popevši se na palubu, Haris je drugovima i Linku pokazao svoj prvi ulov: mali, okrugao blistav predmet. U pitanju je bio zlatan džepni časovnik sa brojčanikom prekrivenim tvrdim slojem krečnjaka. Link je sat obeležio i spremio u kofer sa ostalim nalazima izvučenim na svetlo dana iz podvodnog grada, odlučivši da se časovnikom kasnije pozabavi. U prvom planu i, na prvom mestu, bilo je traženje gusarskog blaga. Njegova ekspedicija je radila u potonuloj gusarskoj luci dva i po meseca.
Za to vreme, na palubu Morskog gnjurca dospelo mnogo morskih trofeja: bakarne kutlače sa dugim drškama, polomljene kalajisane kašike, činije, lonci i druge kuhinjske potrepštine, boce iz vinskih podruma, bočice za lekove, crep sa krovova i odlomci opeke. Svi ovi predmeti, za koje je utvrđeno da pripadaju 15. veku, izazvali su veliko interesovanje dvojice arheologa i jednog istoričara - članova ekspedicije ispred Nacionalnog geografskog društva SAD, ali je Link bio neutešan.
