Tajne potonulih blaga (4): Misterija zlatne flote

Posle završetka operacije vađenja blaga sa Vajde, na računu Barija Kliforda našlo se 15 miliona dolara. Rozenbergova pretpostavka da na Vajdi ima blaga u vrednosti od 400 miliona dolara nije bila tačna, no Kliford je upecao svoju zlatnu ribicu i vratio porodicu da ponovo žive u zajedničkom domu. Istraživanja, vršena narednih 10 godina, njegovoj ženi nisu teško padala.

Propao očekivani danak:Oluja potopila nade

Naprotiv, pridružila mu se u dve ekspedicije: 1988. i 1991. godine. Snimatelj dokumentarnih i reklamnih filmova Donald Mek Kej je sa zanimanjem pročitao Rozenbergovu knjigu o potonulom blagu no, kako je sam govorio, mukotrpan posao njegovog traženja nije ga puno zanimao sve do momenta dok ga samo blago nije na to nateralo!
 

Mek Kejevo otkriće

U maju 1979. godine ovaj zaljubljenik u podvodno ronjenje i snimanje bio je angažovan od strane lokalne TV stanice da uradi dokumentarac o lepotama priobalja Ki Larga na Floridi. Posao je podrazumevao i podvodne snimke čuvenih koralnih grebena. Njima obala Floride obiluje i oni su tamo izuzetno atraktivni, zbog bogatstva ribljeg sveta i česte pojave belih ajkula. Sve ovo je doprinelo uzbudljivosti filmskog materijala.

Tragajući za interesantnim, egzotičnim podmorskim pejzažima, polako je klizio duž koralnog lavirinta, spuštajući se sve niže i niže. Tad su se, odjednom, na dubini od oko 30 metara pred Mek Kejevom kamerom pojavili ostaci drevne lađe. "Radoznalo sam osmotrio brod", pričao je kasnije, "bolje reći ono što je od njega preostalo i primetio nekoliko topova, sidro i tri šipke prekrivene patinom, duguljastog oblika. Nisam se dvoumio da ih izvučem gore u čamac. Za to sam bio obilato nagrađen. Teške šipke su bile poluge čistog srebra!"

Uzalud čekao dobru vest: Španski kralj Filip Peti

Kada je završio sa snimanjem dokumentarca, Donald je film sa nalazišta pokazao stručnjacima Istorijskog muzeja Smitsonijan, Instituta u Vašingtonu, ali od njih nije uspeo da dobije zadovoljavajuće informacije. Tajnu srebrnih poluga i žiga Nata, na njima ugraviranih, rešio je Redžinald Frej sa Pomorskog instituta. Naime, poluge su pripadale starom rudniku srebra. Kop se još uvek nalazio i radio punom parom u Panami, a lađa, ovekovečena kamerom, bila je najverovatnije jedna od 14 španskih galija nastradalih u brodolomu, tokom silnog uragana što protutnji obalama Floride, davne 1715. godine.

Po Frejevim rečima, potonule lađe su bile u sastavu Zlatne flote; brodovima je trebalo da, španskom kralju Filipu Petom dostave redovan danak iz Novog sveta. Posredi je bilo neprocenjivo bogatstvo: zlato, srebro, dijamanti i raznovrstan indijanski nakit; njega su, kontinuirano, konkistadori pljačkali od domorodačkog naroda američkog kontinenta.

Filip nije želeo da se pomiri sa gubitkom Zlatne flote i bez oklevanja je organizovao ekspediciju. Ona je trebalo da sa morskog dna povadi sve prekookeanske dragocenosti. Na zlosrećnim grebenima Ki Largoa posao je krenuo punom parom, bez zastoja, jer okean svoj plen nije sakrio na velikoj dubini: lađe nastradale u oluji mogle su se videti golim okom, pri mirnom moru. Ubrzo su tone zlata i srebra - poluge, novac i nakit, oslobođeni iz vodenog zarobljeništva.

Neprocenjivo: I zlatni paun deo blaga

Sve je bilo spremno da bude otpremljeno preko Atlantika kako bi, riznica španskog monarha, bila popunjena. Kralj Filip je nestrpljivo očekivao dobre vesti. Ali, kako se pokazalo, srećan završetak ronilačkih radova čekali su i drugi pretendenti na blago, lokalni gusari.

U dramatičnom okršaju, pirati su uspeli da se dočepaju dela blaga. Ali oba broda su potonula, nazad vraćajući moru tek uzeto blago! Tako su se, praktično istovremeno, završile dve velike operacije vezane za morska blaga : njihovo vađenje, skladištenje i, delom, ponovno gubljenje.

Na Frejevu molbu, Mek Kej nije izašao u javnost sa informacijama o nalazu španske galije iz flotile Filipa Petog. Razlog je bio jednostavan: vašingtonski Pomorski muzej želeo je vlastitim sredstvima da ispita dno, a Donaldu je velikodušno ponuđeno 15 posto od vrednosti eventualno pronađenog blaga. Mek Kej je pristao jer je, rečju i kamerom, pratio celokupan projekat Pomorskog muzeja. Posle je, seriju od šest jednočasovnih epizoda, prodao naučnom programu kompanije CNN.

O istraživanjima morskog dna reportaže je objavljivao i prestižni časopis Nacionalna geografija. Sve u svemu, Mek Kej je satisfakciju tražio u svom radu, a ne u blagu. I danas on važi za cenjenog dokumentaristu u SAD a filmovi, urađeni po projektima Pomorskog muzeja, doneli su mu mnoge angažmane i nagrade. Ronioci i stručnjaci, angažovani od strane Redžinalda Freja, postigli su izvanredan uspeh. U blizini istih grebena našli su još četiri potonule galije Zlatne flote, bukvalno počistivši njihove kabine i skladišta.

Potraga za ostacima blaga

 

Ogroman lanac

U velikom broju izvađenih dragocenosti, isticao se ogroman zlatni lanac dug skoro četiri metra (!) sa više od 2.500 karika. Na lancu je bio pričvršćen prekrasan privezak, zlatni zmaj sa dva blistava roga. Po mišljenju stručnjaka, lanac je pripadao nekom od poglavica Asteka, izrađen početkom 8. veka.

Danas ovaj lanac, kao i većina dragocenosti, krasi vitrine Vašingtonskog muzeja. Celokupan dobitak procenjen je, u to vreme, na pola miliona dolara. Svakako da se ovim nalazom nije iscrpelo neprocenjivo blago oteto od uragana i skriveno u morskim nedrima 1715. godine. Kada je Pomorski muzej obnarodovao svoja istraživanja, a Mek Kej prikazao svoje filmove o tom poduhvatu, na Floridu su pohitali mnogi lovci na blago. Oni i danas, sa promenljivom srećom, uporno tragaju. Najuspešniji od svih je bio Mel Fišer, profesionalni tragač za blagom, nekadašnji uzgajivač pilića.