Tajne potonulih blaga (3): Milijarde dolara pod vodom

Koliko je olujnih uragana, u besu što potopiše brodove natovarene tonama blaga, iz Novog sveta, prohujalo u hipu morima i okeanima, tokom dugih stoleća plovidbe? Da li su samo opaki vetrovi postali saveznici bezdana, uspevši da progutaju i na dno otprave na hiljade brodova.

Priča mu zavrtela mozak: Bari Kliford

 

Mnogi od ovih elegantnih lepotana, svojim zlatnim i srebrnim teretom, mogli su da se takmiče sa najbogatijim evropskim kraljevskim riznicama. Prema proračunima istoričara, živo zainteresovanih za ovu temu, samo u priobalnim vodama Karipskog mora počivaju ostaci nekoliko stotina galija - jedva nešto manje je potonulo na jugoistočnom delu Floride.

Plićak Silver banka, oblast grebena Geterasa, vode što bučno zapljuskuju Bahamska i Bermudska ostrva, španska uvala Vigo, holandski zaliv Zajder ze i mnoge druge teritorije, da ih sada ne nabrajamo, mogu, s punim pravom, da se nazovu grobljima brodova ili podvodnim Eldoradom gde, na dnu, leže hiljade lađa što u svojim nedrima ljubomorno kriju neslućena bogatstva.

ZLATNA GROZNICA
Gari Rozenberg, Amerikanac, pomorski major i jedan o najpoznatijih marinaca - upornih tragača za blagom u drugoj polovini 20. veka, 1978. godine je objavio knjigu koja ubrzo postaje bestseler. Rozenberg je, u svom delu "600 milijardi dolara pod vodom", opisao sva mesta gde su potonuli brodovi sa basnoslovnim tovarom, priloživši tekstu i precizne mape. Kad se pojavila, ova knjiga je izazvala nezapamćeno interesovanje, doživevši desetak izdanja. Takođe, prevedena je na skoro sve evropske jezike. Posledice su bile vidljive golim okom: Ameriku je počela da trese zlatna groznica, baš kao u 19. veku, kada su tragači za blagom opsedali Kaliforniju ili Aljasku.

Potonulo bogatstvo: Maketa broda

 

Tokom poslednje tri decenije, pojavila se naročito velika epidemija ponovnog lova na blago, uz pratnju odgovarajuće tehnologije. Samo u SAD je registrovano desetak firmi specijalizovanih za proizvodnju alatki namenjenih podvodnim geolozima: tu su razne vrste sonara, osetljivi magnometri i sonde, hermetička svetla, usavršena lična ronilačka oprema, batiskafi i pomoćni uređaji (naglavci) za brodske spirale.

One omogućavaju da se pesak, glina i korali, razmekšaju i uklone sa olupine. Rozenbergov bestseler pratile su mnoge knjige sličnog sadržaja - uveliko se, iz godine u godinu, štampaju atlasi i mape gde su unete precizne ili približne koordinate potopljenih brodova sa blagom. Gusarska galija Vajda, opisana u knjizi Garija Rozenberga, nasukala se 1717. godine u plićaku i brzo potonula, svega nekoliko stotina metara od floridske plaže Kejp Koda u Markoni Biču.

O bogatstvu, skrivenom u utrobi ovoga broda, stolećima su kružile legende. Prema istorijskim hronikama, pre nego što će zauvek prestati morima da haraju, gusari će uspeti, ploveći na Vajdi, da opljačkaju i ojade oko 500 brodova. Proučavanje njihovih brodskih dokumenata omogućilo je autoru knjige da reši komplikovan zadatak tj. da proceni približnu vrednost gusarskog blaga na oko 400 miliona dolara! Prema najskromnijim proučavanjima, samo je težina zlatnog praha na galiji prelazila 4,5 tone! Zatim, pretpostavljalo se da utroba potonulog broda krije više od pola miliona komada zlatnog novca, ogromnu količinu afričke slonovače, kutije sa dragim kamenjem iz Indije, kao i dijamante, poreklom iz rudnika Južne Afrike.

Gusari sa Vajde

 

Poštanskom činovniku iz predgrađa Los Anđelesa, Bariju Klifordu, priča o bogatstvu Vajde je zavrtela mozak. Noćima nije mogao da spava maštajući o tome da se, jednog dana, dočepa gusarskog blaga. Na zaprepašćenje žene i cele porodice, prodao je celokupno nasledstvo po očevoj i majčinoj liniji, a ženu i dvoje dece je premestio u neugledan stančić. Novac, dobijen od nasledstva, ipak nije bio dovoljan da sam krene u potragu za blagom. Ortaka Džordža Slezara, penzionisanog oficira duge plovidbe, našao je preko oglasa i oni su, u rano proleće 1982. godine, krenuli u potragu za Vajdom.

Nije prošlo ni nedelju dana, a gnjurci, iskusni profesionalci unajmljeni od Slezara i Kliforda, nađoše na dubini od 10 metara parče glinene cevi, nekoliko bakarnih eksera i delove brodske užadi. Ortacima su srca zaigrala od radosti jer su to bile prve potvrđene vesti o galiji, opisanoj u Rozenbergovoj knjizi. No, narednih nedelja, istraživanja su stala i do kraja avgusta, koliko su trajala, nije pronađeno baš ništa! Bari, za razliku od svog ortaka, želeo je da istraživanje nastavi i u septembru no, nije uspeo da ubedi svog partnera. Istražne radove Kliford nastavlja sam, nakon što se obeshrabreni Slezar, sa fiksiranom nogom u gipsu, povukao iz ortakluka. Kolika je bila Barijeva upornost svedoči činjenica kako je on istraživanje tvrdoglavo nastavio i u periodu 1983-1984. godine, bez uspeha. Za ovo vreme uspeo je da pronađe samo tri topa, ali su oni mogli pripadati bilo kom od mnogih brodova, što su svoje poslednje utočište našli u blizini oštrih podvodnih grebena Floride.

ZVONO JE "PROGOVORILO"

Zvono sa broda Vajde

 

Konačno, jula 1985. godine, kada je Klifordu uveliko iznad glave visio usud bankrota, a dug kod poverilaca prešao 50.000 dolara i kada je već pomišljao da od svega odustane, uspeo je! Ispitujući podvodni teren, jedan ronilac je primetio nekakav predmet gotovo sasvim skriven među podvodnim dinama. Kada su predmet čudnog oblika oslobodili peščanog zagrljaja, pred očima Barija Kliforda i male posade ukazalo se veliko zvono. Ono je nestrpljivim nalazačima mnogo toga moglo da ispriča.

Zvono, prekriveno debelim slojem školjki, preneli su na obalu, gde su ga očistili od naslaga. Zvono je progovorilo. Na bronzanoj ivici jasno se mogao pročitati natpis: Galija Vajda, 1716. godina. I, više nije bilo sumnje, more je nagradilo Klifordovu višegodišnju upornost. Negde, u blizini, voda je skrivala ogromno bogatstvo sa gusarske galije. Za Barija je kucnuo čas velikog ulova. Cela posada je grozničavo radila bez prestanka, za nju nije više bilo slobodnog dana ili praznika.