Jedna cena za Srpkinje, druga za strankinje
Ulični prodavci u Beogradu jedva čekaju da naiđe kupac stranac pa da ga oderu, jer tada nemilosrdno podižu cene. Novinarke Kurira dan su provele istražujući kako se naši prodavci ophode s domaćim mušterijama, a kako sa stranim. Jedna novinarka pravila se da je Šveđanka, a druga je bila to što i jeste - "naše gore list". Gotovo svi prodavci kod kojih smo se zaustavili imali su jednu cenu za Srpkinju, a drugu, mnogo višu, za Šveđanku.
Novinarke su se uverile i u to da se u svim radnjama uredno izdaju fiskalni računi, bez obzira na to da li ste stranac ili Srbijanac. Ipak, naša Šveđanka je dobro prošla. Ništa joj nisu ukrali. Srećom, nije imala bicikl.
Situacija 1 (tezga s naočarima u Knez Mihailovoj ulici)
Cena za Srpkinju - 500 din. Cena za strankinju - 10 €
Srpkinja: Koliko su vam naočare?
Prodavac: 600 dinara. Ajde, lepotice, tebi ću da dam za 500, probaj ih.
Srpkinja: Hvala vam, samo gledam.
Posle nekoliko minuta prilazi Šveđanka (razgovor je na Engleskom jeziku):
Šveđanka: Koliko su vam naočare?
Prodavac: 10 evra! (odgovara na lošem Engleskom)
Šveđanka isprobava naočare, ali po izrazu njenog lica prodavac zaključuje da joj je cena previsoka. Prodavac pokazuje prstima osam i ljubi ruku lepoj Šveđanki. Rekao bi joj svašta, al’ ne ume.
Situacija 2 (kartonska kutija s papučama na Zelenom vencu)
Cena za Srpkinju - 200 din. Cena za strankinju - 10 €
Srpkinja: Koliko koštaju papuče?
Prodavac: Čista koža su.
Srpkinja: Pa koliko koštaju?
Prodavac: 400 dinara.
Srpkinja: Ma kakva koža za 400 dinara?
Prodavac: Pa prava! Ajde, ako ti je mnogo, evo ti za 250.
Srpkinja: Neću.
Prodavac: Evo, za tebe popust. Daću ti za 200, samo nosi.
Srpkinja odlazi, a odmah zatim prilazi Šveđanka (naravno, razgovor je i sada na Engleskom).
Šveđanka: Koliko su vam ove papuče?
Prodavac: 10 evra.
Šveđanka: O, baš su lepe. Je l’ čista koža?
Prodavac: 10 evra! (mlatara rukama i pokazuje prstima 10)
Rasplet:
Posle nekoliko minuta dve koleginice vratile su se kod prevrtljivog prodavca.
Srpkinja: Koliko reče da su ti papuče?
Prodavac: Može za 200, srce?
Šveđanka progovara na srpskom: Njoj za 200 dinara, a meni za 10 evra?!
Prodavac: Ahahaha. Pa ja sam mislio da si ti Šveđanka! Kako sad ovo?
Situacija 3 (kartonska tezga u prolazu na Zelenom vencu)
Cena za Srpkinju - 200 din. Cena za strankinju - 500 din.
Srpkinja: Koliko su vam šortsevi?
Prodavac: 350 dinara, ljubavi.
Srpkinja: Da mi nije ovo malo?
Prodavac: Ma gde malo, mačak, ja bre uđem u njega. Vidi kako se rasteže!
Srpkinja: Pa ne znam.
Prodavac: Ma, evo ti za 250, mačak.
Srpkinja odlazi.
Prodavac se dere: Mačak, srce, ljubavi, stani, nosi, evo ti za 200.
Istom prodavcu prilazi Šveđanka.
Šveđanka: Ćao, koliko košta ovaj šorts?
Prodavac: 500 dinara.
Šveđanka: Ovo mi je malo, neću, hvala.
Prodavac: Imamo veći broj, mačak (ubeđuje je na srpskom, iako mu ona priča na Engleskom).
Prodavac: 2xl, 2xl!
Šveđanka: Ne razumem vas.
Prodavac i rukama i nogama pokušava da objasni da će da smanji cenu, uzima kesu i pakuje šorts. Šveđanka odlazi.
Prodavac: Izem ti strance. Tol’ko para imaju, a neće ništa da daju.
