Putevi koji su drugačiji od ostalih

Svaki grad čine kuće, trgovi, parkovi, reke, mostovi, ali i ulice. Dugačke ulice, odnosno autoputevi spajaju gradove. Neke od njih proslavile su se po svojim žiteljima, a za neke se čulo zbog raznih istorijskih zdanja koje dolaze da vide gosti iz svih krajeva sveta. Mnoge ulice su postale turističke atrakcije jer se razlikuju od većine ostalih. Svaki grad ima po neku neobičnu ulicu, koja se izdvaja po dužini, širini, krivudavosti... Svaka ulica ima svoj početak i kraj, ali i svoju priču. Svaki čovek ima ulicu kojoj se uvek vraća, ali i onu kojom više ne prolazi...

1. LOMBARD ULICA: Jezero na pola puta

Na Ruskom brdu u San Francisku nalazi se najkrivudavija ulica na planeti. Smatraju je jednom od najslikanijih ulica. Karl Henri je bio većinski vlasnik ulice koja je stanarima zadavala velike muke pri spuštanju automobilom. On je čak i napravio jezerce u sredini, u želji da sve pretvori u jedan veliki park. Kada je umro, njegova supruga je prodala zemljište kako bi vratila dugove i tada je nastala Lombard ulica sa osam oštrih, takozvanih lakat krivina, pa je brzina za automobile ograničena na 10 km/h. Ove krivine su napravljene 1922. godine jer je bilo veoma teško voziti pod tolikim nagibom. S obe strane ulice posađeno je cveće, a put je popločan crvenim ciglama. Ovo je jedna od retkih ulica u San Francisku u kojoj je zabranjeno parkiranje.

2. ULICA BOLDVIN: Valjanje po biskvitima

Novi Zeland je prepun gradova koji su podignuti na obroncima planina, a grad Dunedin nije izuzetak. U njegovom mirnom predgrađu nalazi se i Baldvin ulica. Dugačka je samo 350 metara i najstrmija je na svetu, jer se nalazi na kosini od 35 stepeni. Dobila je naziv po Vilijamu Boldvinu, osnivaču lokalnih novina. Ulicu su osmislili britanski inženjeri koji nikada nisu kročili na tlo Novog Zelanda, nego su napamet napravili projektantska rešenja gledajući mapu. U gornjem delu obložena je betonom, jer bi asfalt tokom vrućih dana mogao skliznuti niz kosinu. Svake godine u februaru sportisti trče uz i niz ulicu proveravajući izdržljivost. A od 2002. svakog jula se organizuje neobična dobrotvorna manifestacija. Takmičari se valjaju u preko 30.000 čokoladnih biskvita.

3. SAVOJ KORT: Kočijaši protiv zakona

U centralnom delu Londona u Vestminsteru nalazi se čuvena Savoj ulica, jedina u Velikoj Britaniji u kojoj je, prema odluci engleskog parlamenta od 1902. godine, dozvoljeno voziti desnom stranom što i te kako ume da zbuni Engleze. Ova ulica datira još iz vremena kada su se vozile stare kočije, čime je kočijašima bilo omogućeno da ne izlazeći iz kabine otvore putnicima vrata proturajući ruku kroz prozor. Vrata su se otvarala prema nazad, a imala su ručicu na prednjem delu. Ova ulica, inače, vodi od glavnog ulaza u Savoj teatar. Pravilo o vožnji desnom stranom ulice uvedeno je kako vozila čekaju u redu da ostave ljude pred pozorištem ne bi blokirala ulaz u hotel Savoj.

4. MAGIČNI KRUŽNI TOK: Vožnja po lavirintu

Svako ko je ikada surfovao internetom sigurno je naleteo na magični kružni tok u Svindonu u Velikoj Britaniji koji se pojavljuje na svakoj listi smešnih slika. Ovaj kružni tok je konstruisan 1972. i sastavljen je od pet manjih kružnih tokova. A da situacija bude gora, ukoliko želite da prođete kroz ovaj tok, kroz njegove manje tokove morate da idete u suprotnom smeru od kazaljke, što je za Engleze potpuno neprilagođeni smer. Magični kružni tok je proglašen je četvrtim najstrašnijim čvorištem u Velikoj Britaniji. Raspored raskrsnice je skoro nepromenjen već 30 godina. Kada je raskrsnica prvobitno puštena u promet, spoljašnjih pet krugova nisu bili trajno obeleženi, već je na svakom stajao saobraćajac koji je nadgledao vozače.

5. AVENIJA 9. JULA: Don Kihot i 26 traka

Avenija 9. jula dobila je ime po danu nezavisnosti Argentine, najšira je ulica na svetu i nalazi se u Buenos Ajresu. Široka je čak 325 metara, ima osam plus pet saobraćajnih traka u jednom i isto toliko u drugom smeru. U njenom središtu nalazi se Obelisk podignut 1936. godine povodom 400 godina od osnivanja grada. U ovoj ulici je i statua Don Kihota. Na njenom uglu nalazi se opera Kolon sa verovatno najakustičnijom operskom salom na svetu. Da bi se prešla ova avenija potrebno je najmanje pet minuta. Trebalo je da se izgradi još 1888, ali je zbog protivljenja lokalnog stanovništva i vlasnika privatnih kuća počela da se gradi 1935. Zvanično je otvorena 9. jula 1937.

6. AUTOPUT KARAKORUM: Odneo 900 neimara

Autoput Karakorum je najviši asfaltirani put na svetu, zbog vrtoglavih visina koje dosežu čak 4.700 kilometara prozvan je i osmim svetskim čudom. Dug je 1.300 kilometara i povezuju Pakistan i Kinu preko Himalaja. Deo je drevnog Svilenog puta. Gradnja je počela 1966, a završena je 1986. godine, dve decenije kasnije. Tokom gradnje poginulo je 810 pakistanskih i 82 kineska radnika. Vlasti Indije i Kine dogovorile su se da će zajednički proširiti autoput sa 10 na 30 metara.

7. SPROJERHOFŠTRASE: Nije za debele

Ukoliko nekada zalutate u nemački grad Rojtlingen, nikako nemojte da zaobiđete
Sprojerhofštrase koja je po Ginisu zvanično najuža ulica na svetu. U najužem delu široka je samo 31 centimetar, a u najširem 50 centimetara. Ulica je sagrađena 1726. godine, tokom obnove od velikog požara koji je poharao to područje godinu dana ranije. Kasnije je služila kao "brzi prolaz" za mlekare. Ova ulica je svedočanstvo o načinu kako se nekad živelo. Deci je zabavno da prolaze kroz nju, dok punački građani mogu da se zaglave prolazeći kroz nju.

8. PANAMERIČKI AUTOPUT: Leglo krijumčara

Panamerički autoput je najduži na svetu. Godine 1990. je na tronu najdužeg autoputa zamenio Jong ulicu u Torontu. Ovaj autoput je dugačak čak 48.000 kilometara. Autoput prolazi kroz čak 14 zemalja među kojima su SAD, Kanada, Meksiko, Peru, Argentina, El Salvador, Nikaragva, Gvatemala, Honduras, Kostarika, Panama, Kolumbija, Ekvador i Čile. Ovaj autoput ima samo jedan prekid od 90 km, koji se zove Darijenov jaz, močvarna oblast puna gerilaca, krijumčara droga, kidnapera. A mesto predstavlja pravi lavirint kroz koji je zaista nemoguće proći bez podmićivanja pravih ljudi i izbegavanja metaka.

9. EBENEZER: Šampion od dva metra

Ebenezer u škotskom gradiću Vik najkraća je ulica na planeti. Dugačka je svega 206 cm, zbog čega je dobila počasno mesto u Ginisovoj knjizi rekorda. U njoj se nalazi samo jedna adresa - ulazna vrata hotela MekKejs s brojem 1.

Ovaj hotel je 1883. sagradio Aleksandar Sinkler koji je se obogatio u Americi, pa se vratio u rodni grad. Ulica je zvanično proglašena 1887. godine. Da se nije izborila za svoj status, verovatno bi bila pripojena River ulici.

10. PARLAMENT ULICA: Kad omane skupština

Kroz ovu ulicu se najteže prolazi. Ukoliko sa sobom nosite velike torbe, teško ćete se provući. Kola kroz ovu ulicu ne prolaze. Sa simboličnim nazivom Skupštinska ulica, ona ne prima svakoga. Široka je svega 0,64 metra. Mišićavima ovde nije mesto.

Ulica datira iz 1300. godine i dugačka je 50 metara. U početku je nosila naziv Mala ulica iz razloga koji su više nego očigledni ali je preimenovana u Skupštinsku kada je britanski parlament doneo odluku o proširenju ulice. Međutim, to se nikada nije desilo.