Sprema li se zamena Zemljinih polova?
Neujednačen rast Zemljinog jezgra mogao bi da objasni zašto se njeno magnetno polje menja svakih nekoliko stotina hiljada godina, ocenjuju američki naučnici.
Kada bi se ova zamena dogodila danas, bili bismo izloženi solarnom vetru koji bi mogao da prekine globalne komunikacije i isključi električne mreže. Naime, čvrsto Zemljino unutrašnje jezgro s jedne strane malo raste dok se s druge topi. Piter Olson i Reno Degen Univerziteta u Baltimoru u svom istraživanju su upotrebili numeričko modelovanje kako bi utvrdili da se Zemljina osa magnetnog polja nalazi u polulopti koja raste. Ovi rezultati pokazuju da se zamene polja mogu povezati s rastom jezgra i ekscentriciteta.
Prema nalazima stručnjaka predstavljenim u časopisu Nature Geoscience postoje naznake da je sledeća zamena na putu - brza pomicanja osa polja u poslednjih nekoliko stotina godina mogli bi biti najava smene severnog i južnog pola.
"U našim modelima otkrili smo zanimljivu korelaciju između prolaznih pomaka i zamena Zemljinih magnetnih polova", rekao je Olson i dodao: "Pretpostavljamo da ova veza postoji, međutim, haos u jezgru onemogućuje nam da napravimo tačna dugoročna predviđanja."
Poznato je da Zemlju od Sunčevih oluja štiti njeno geomagnetno polje, odnosno magnetosfera. Ovo područje deluje kao štit od kosmičkih zraka koje bi inače razorile gornje delove atmosfere uključujući i ozonski omotač koji blokira štetno ultraljubičasto zračenje. U trenutku smene polova naša planeta bi na neko vreme ostala bez ove zaštite. Ranije zamene polova, koje se događaju u intervalima od nekoliko stotina hiljada godina, ostale su zabeležene u stenama.
Geomagnetno polje od prvih merenja nemačkog naučnika Karla Fridriha Gausa 1845. je oslabilo za oko 10 odsto. U poslednjih 2.000 godina njegov je intenzitet pao za oko 35 odsto. Istovremeno severni magnetni pol sve brže klizi od severa Kanade prema Sibiru – početkom 20. veka godišnje se pomicao za 10-ak kilometara, a do 2003. ova se brzina povećala na 40 km godišnje i danas raste.
