Milo najbolja karikatura!

Maštoviti, kreativni i originalni.Tako bi se u najkraćem mogao opisati bračni par Zoran (46) i Sanja (46) Stojanović iz Beograda, koji se skoro dve decenije bavi nesvakidašnjim zanatom - izradnjom svih vrsta lutaka, maskota, maski, kostima, pozorišnih rekvizita, 3 D slika.

Iz njihove radionice "Lutkac" izašli su gotovo svi junaci animiranih filmova, od Patka Dače, Duška Dugouška do Nindža Kornjača, ali i maske - karikature srpskih političara koje svake nedelje izazivaju salve smeha kod publike u popularnim "Kursadžijama".

Uplašili majstora Sanja i Zoran Stojanović se kroz smeh prisećaju i nekih anegodata vezanih za njihov posao: "Jednom prilikom nas komšinica pita: "Čime se bavite?". Mi kažemo: "Pravimo lutke", a ona nam odgovori: "Šta ćete, mora neko i to da radi". Takođe se kroz smeh prisećaju i događaja iz1999, kada je kod njih na popravci ostala maskota veličine čoveka koja je predstavljala mesara. "Kada se završilo bombardovanje SRJ izvesno vreme je dolazilo do neočekivanih nestanaka struje. Maskotu "Mesara" trebalo je isporučiti vlasniku. Zoran se zatekao sa "Mesarom" u liftu kada je struja nestala. Morali smo da pozovemo servis da ga izbave. Posle sat vremena pojavljuje se majstor za liftove sa baterijskom lampom, otvara vrata zaglavljenog lifta i uz vrisak naleće na silikonskog "Mesara". Trebalo mu je dosta vremena da shvati o čemu se radi."

"Izrađujemo sve što mašta može da izmašta, a vešte ruke majstora da naprave", kaže Sanja.

Radionicu "Lutkac" čini i još jedan član - njihova 15-godišnja ćerka Ana, kako Zoran i Sanja u šali kažu, kao "nezainteresovani posmatrač".

Zoran je po struci grafičar, a Sanja prevodilac. Svoj talenat otkrili su sasvim slučajno, početkom 80-ih godina.

"Zoran je u trenucima dokolice napravio žabu od zelenog rukava. Posle toga je napravio marionetu od perlica i čoje. Kada je njegova mačka videla marionetu odmah je skočila i to je bio znak da je na pravom putu.

Tada je sve počelo... Zoran je poželeo da studira lutkarstvo - kreiranje lutaka, ali je tada najbliža Lutkarska akademija bila u Pragu. To je u tom trenutku bilo suviše daleko, pa se odlučio za bližu varijantu. Učlanio se u amatersko pozorište "Krsmanac". Njegove lutke zapazio je Predrag Panić, glumac pozorišta "Boško Buha". Lutka koju je napravio za novogodišnju predstavu tog pozorišta bio je njegov prvi profesionalni posao u teatru."
 

Na pitanje, koliko se od tog posla može živeti u Srbiji, Zoran kaže: "Mi od ovog posla živimo poslednjih dvadesetak godina. U proseku zarađujemo više nego kada bismo radili u nekom preduzeću. U ovo krizno vreme teško je imati sigurne poslovne planove. Posle 2000. godine svi smo osetili izvestan napredak, ali poslednjih godina je došlo do stagnacije..."

Lutke najčešće prave od sunđera i silikona, tkanine, ekološkog krzna i drugih materijala.

"Tekstilna i industrija sintetičkih sunđera gotovo da ne postoji u Srbiji. U Beogradu je razvijena mreža prodavnica tkanina koje se prodaju na kilogram... To je roba uvezena iz magacina evropskih proizvođača ili velikih trgovaca, koju oni nisu uspeli da plasiraju. Tu može da se nađe svašta i ništa, pa je sreća bitan faktor. S tim problemom susreću se i naši prijatelji - kostimografi, naročito kada rade velike projekte."

Da bi se napravila jedna maskota potrebno je 10 dana. Međutim, Stojanovići, uz mnogo rada, truda i volje uspevaju da svoje proizvode izrade i pre tog roka.

"U Srbiji je praksa da se sve radi u poslednjem trenutku, naručioci nam se često obraćaju sa rokom isporuke "treba mi za juče". Takve okolnosti su našu produktivnost dovele do maksimuma. Dešava nam se da bukvalno danonoćno radimo da bismo ispunili rok. Jednom prilikom dogodilo se da smo za 40 dana nabavili materijal i izradili 24 komplikovane maske i kostime i maskote", priča Zoran.

Lutke, maskote i kostime izrađuju po narudžbini, po sopstvenoj ideji ili zadatom nacrtu.Njihovi klijenti su najčešće javne ličnosti i ustanove, ali i privatna lica.   Do sada su sarađivali sa režiserom Lazarom Stojanovićem - autorom zabranjenog fima "Plastični Isus", glumcima Dejanom Lutkićem, Nikolom Bulatovićem, Milanom Kalinićem. Radili su i sa glumcem Miloradom Mandićem Mandom za nekoliko velikih dečijih predstava, a već dugo sarađuju i sa "Pozorištancem Puž"i legendarnim Brankom Milićevićem Kockicom koji im je, priznaju, najdraži saradnik.

Dugačak je spisak i pozorišnih predstava u kojima su Stojanovići dali svoj doprinos, a izrađivali su i maskote za brojne TV stanice, emisije i brendove: "Sosko" za SOS kanal, "Nodddž" za TV "Happy", "Super heroji" - likovi iz interaktivne igrice RTS, "Srećko" (Ogrebi sreću) za Državnu lutriju Srbije, za "Niveu", "Lopte u škole" za Savezno ministarstvo sporta, "Beli medved" i "Moja apoteka" za "Hemofarm","Mrav Parkiša" za Parking servis Novi Sad, "Mrki medved" za svetsku turneju Emira Kusturice i "The No Smoking Orchestra" 2004. godine - samo su neke od maskota koje su Zoran i Sanja stvorili.

Ipak, najviše pažnje šire javnosti izazvale su maske političara koje su pravili za "Kursadžije".

"Sašu Pantića, glumca i režisera, poznajemo već dugo. Sarađivali smo još u vreme kada su bili mala pozorišna trupa", kaže Zoran.

Na pitanje kako političari reaguju na te maske, Sanja odgovara:
"Imamo saznanja da naše maske - karikature političari smatraju za dobru reklamu. Čuli smo da neki izražavaju želju da budu napravljeni, ali to moraju da zasluže.

Iako su "Kursadžije" u svojoj predstavi "obradili" više srpskih političara od ministra policije i potpredsednika Vlade Ivice Dačića preko Slobodana Miloševića, Čede Jovanovića, Dragana Markovića Palme, Dragana Đilasa, Nenada Čanka, Tome Nikolića i mnogih drugih, jedna je posebno skrenula pažnju javnosti.

"Na osnovu pregleda snimaka postavljenih na "Jutjubu" možemo reći da je to maska - karikatura lika Mila Đukanovića. Taj snimak je pregledan više od 126. 000 puta. Nismo sigurni da li je to zbog izgleda maske ili iz nekih drugih razloga - kroz smeh dodaje Sanja.

Ipak, Zoran otkriva da mu je najteže bilo da napravi svoju prvu lutku - žabu od zelenog rukava, a najveći izazov mu je lutka koju tek treba da izradi... A koja je omiljena?
"Omiljena mi je svaka lutka koju pravim, dok je pravim", dodaje Zoran.

Stojanovići već uveliko kuju i planove za ovu godinu...
"Trenutno radimo na otvaranju škole - radionice lutaka, a planiramo i radimo na proširivanju naše delatnosti na zemlje u okruženju."

Čarolija pozorišta Škola lutkarstva koju će voditi Zoran i Sanja Stojanović trebalo bi da počne da radi 6. februara. Polaznici su deca, ali i odrasli zainteresovani za tehniku izrade lutaka ili prema njihovim potrebama. "Želimo da mališanima, u ovo vreme visoke tehnologije i potrošačkog mentaliteta, pružimo mogućnost da iskuse osećaj zadovoljstva stvaranja sopstvenim rukama. A kada u tim istim rukama lutke "ožive" radićemo i animaciju, male predstave, da osete i čaroliju pozorišta", kaže Sanja.