Muž vam nije veran? Neka mu usade gen za vernost!
Naučnici su pri proučavanju polnog života životinja došli do pet neverovatnih zaključaka. Da li bioni mogli da se primene i na ljude?
1. Monogamija je dobra protiv stresa i dijabetesa
"Mužjaci mirnijih, monogamnih vrsta su imali viši nivo stres - hormona i superiornu sposobnost regulacije šećera u krvi od nemirnijih, manje monogamnih vrsti". Ovo je bio zaključak grupe naučnika koji su objavili istraživanje.
Istraživanja su se sprovodila na miševima i sve ukazuje na to da je: superiorna tolerancija protiv stresa i regulisanje šećera u krvi kod tih miševa povezana s monogamijom.
Naravno da su svi vrlo svesni da je rezultate prikupljene u laboratoriji na miševima teško povezati sa čovekom u svakodnevnom životu. Verovatno kod čoveka sve zavisi od toga da li je srećno ili nesrećno monogaman. Kod miševa s tim nema problema.
2. Nasilje i seks ne idu zajedno
Britanski naučnici su zaključili: polno uznemiravanje mužjaka otera ženku u staništa, koje normalna vrsta u to vreme ne naseljava. Istraživanje je sprovedeno na ribama. Primer nam pokazuje zašto nastaju sigurne kuće i ženski fitnes centri.
3. Neka žena bude gore
"Ako je ženkama pacova omogućeno kontrolisanje ritma seksualne stimulacije koju primaju … njihov otpor prema parenju se zaista smanjuje ...“
4. Ako zaista želite da uživate, izaberite orgije
Ista ekipa naučnika utvrdila je i sledeću činjenicu: "U polu-prirodnim okolnostima je polno ponašanje pacova krajnje promiskuitetno; pare se u grupama i uvek menjaju partnere. Taj obrazac ponašanja omogućava kako mužjacima tako i ženkama da kontrolišu količinu polne interakcije i tako osiguraju da užitak pri parenju premašuje užitak stvarnog parenja.“
Zaista komplikovano rečeno ako tako shvatimo naučnici nam poručuju da dobar osećaj traje duže od samog fizičkog seksa. Pacovi dakle s orgijama postižu da uživaju dugo i bolje. Od njih bi i ljudi mogli ponešto naučiti.
5. Muž vam nije veran? Neka mu usade gen za vernost!
Ako citiramo: "S prenosom samo jednog gena u mozak poljskih miševa znatno smo povećali preferencije pri traženju partnera... Pokazali smo da je promena u izrazu delovanja samo jednog gena u širem kontekstu prethodno postojeće mreže gena i neurona može dovesti do velike promene socijalnog ponašanja.“
Poljski miševi su naime izuzetno poligamni. Uz genetsku promenu postignuta je i promena u ponašanju. Tako sve ukazuje na to da na naše promiskuitetno ponašanje utiče naš genetski sistem, svakako u većoj meri nego što smo spremni da priznamo. Sada barem imamo dobar izgovor za varanje.
