Nil Armstrong progovorio o letu na Mesec
Svet će sigurno još dugo pamtiti Nila Armstronga kao prvog čoveka koji se prošetao površinom Meseca. Ali takođe je dobro poznata činjenica da američki astronaut vrlo retko govori o legendarnom "velikom koraku za čovečanstvo". Ipak, rešio je da progovori.
Poduhvat Aleksa Malija, izvršnog direktora organizacije Kertifild Prektising Akauntants of Astralija, koji je nedavno uspeo da dobije jednočasovni intervju s Armstrongom, veliko je iznenađenje za sve fanove svemirskih istraživanja.
|
Teorije zavere Armstrong se u intervjuu osvrnuo i na teorije zavere prema kojima čovek nikada nije bio na Mesecu. "Ljudi vole teorije zavere. One su vrlo privlačne. Međutim, mene one nikada nisu zabrinjavale jer sam znao da će jednoga dana neko ponovno otići tamo i naći kameru koju sam ostavio", rekao je slavni astronaut, a voditelj Mali je predstavio videoprilog njegovog izlaganja iz 2011. u kojem je demantovao neke od teza teoretičara zavere. Armstrong je pozvao američke vlasti da nastave ulaganje u NASA-u i istraživanje svemira. "NASA je bila jedna od najuspešnijih javnih investicija koja je inspirirala studente da budu bolji i postižu sve što je moguće postići", rekao je u razgovoru za CPA Australia 81-godišnji američki istraživač svemira i izrazio zabrinutost da će redukovanje sredstava za agenciju oslabiti istraživački entuzijazam američke mladeži. |
U intervjuu Armstrong otkriva da je misija Apollo 11 imala samo 50 odsto šanse da uspe, ali takođe izražava i žaljenje što je današnja američka administracija značajno smanjila izdvajanja za NASA-u.
Armstrong kaže da je još kao učenik osnovne škole postao fasciniran svetom letenja. Prošao je školu za pilote, a potom je služio u Korejskom ratu. Osam godina po njegovom završetku, 1961. godine, SAD je uspeo da pošalje Alana Šeparda na visinu od 187 km u letu koji je trajao 20-ak minuta. Te godine predsednik Dž. F. Kenedi je pred Kongresom, a 1962. i na univerzitetu Rajs, hrabro objavio:
"Odlučili smo da idemo na Mesec ne zato što je to lako, već upravo zato što je teško; zato što će taj cilj omogućiti da na najbolji način organizujemo našu energiju i veštine i zbog toga što je to izazov koji smo spremni da prihvatimo, koji nismo voljni da odgađamo jer nameravamo da pobedimo."
Jaz između leta od 20 minuta, ističe Armstrong, i odlaska na Mesec bio je tehnički nepojmljiv, međutim u narednih 10-ak godina NASA-ine misije Apolo testirale su različite delove tehnologije pogona, navigacije i komunikacije potrebne za veliko putovanje.
"Mesec dana pre lansiranja Apola 11 odlučili smo da je vreme da pokušamo da sletimo na površinu. Mislio sam da je vevrovatnoća da se s tog leta vratimo na Zemlju oko 90 odsto, ali i da je šansa da uspemo da sletimo iz prvog pokušaja samo 50 odsto. Bilo je toliko nepoznanica o silasku iz lunarne orbite na površinu koje se nisu pokazale u testovima, a postojala je i velika mogućnost da ima nečega što nismo pravilno shvatili kao i da ćemo morati da se vratimo na Zemlju bez sletanja na Mesec", objasnio je Armstrong.
Kada su Armstrong i Baz Oldrin u modulu "Igl" silazili prema površini Meseca, kompjuter je za sletanje odabrao obronke velikog kratera prepunog velikih stena.
"To nikako nije dobro mesto", rekao je tada Armstrong i odlučio ručno da skrene letelicu prema zapadu, do ravnijeg područja u kojem nije bilo toliko kamenja.
"Preostalo nam je goriva za samo 20-ak sekundi leta", prisetio se Armstrong.
Kada su konačno sleteli i on izgovorio svoju slavnu rečenicu o "malom-velikom koraku", na Mesecu ih je čekalo toliko puno posla, rekao je, da nije bilo vremena za neke dalje meditacije o tome gde se zapravo nalaze.
