Ideja o večnom životu nije baš pametna ideja?
Neostvariva želja za kojom čovečanstvo oduvek čezne - večni život - dobila je svoju opoziciju: sve brojniji pokret koji tvrdi da je večnost loša stvar i da može da škodi i nama i planeti.
Filozofi, ekonomisti i analitičari tvrde da bi sa većom populacijom porasla i potražnja za resursima kao što su voda i nafta.
Takođe bi to imalo loše posledice na zdravstveni sistem a struktura porodice bi bila zauvek promenjena - jer bi po nekoliko generacija bilo prisutno u isto vreme.
Neki još kažu da nam starost omogućava da se polako opraštamo od voljenih umesto da ih iznenada napuštamo.
A ako bi se prosečan životni vek produžio na par stotina godina, to bi značilo da će se i svetska populacija udvostručiti ili čak učetvorostručiti.
U diskusiji vođenoj na sajtu theatlantic.com dr Benet Fodi, zamenik direktora Programa za etiku nove bionauke na Oksfordskom univerzitetu kazao je da je "nebo granica” kad je reč o produžetku naše mladosti.
Dr Fodi, koji je pisao obimne radove na temu etike produžetka životnog veka, kaže da smo u poslednjih 150 godina produžili prosečan ljudski vek sa 40 na 80 godina i da trend i dalje ide naviše.
Međutim, etičke posledice su veoma složene i neki analitičari, poput Frensisa Fukujame, tvrde da ne treba da se igramo sa evolucijom.
Ako starimo, to je s razlogom i za naše dobro, kaže Fukujama.
Još jedan protivnik večne mladosti je filozof Leon Kas koji kaže da kako neko postaje stariji on postepeno odlazi od nas, pa nećemo osetiti oštar bol u slučaju njegove iznenadne smrti.
Dr Fodi dodaje da je već nepravedno da će, samo zato što je rođen u 20. veku, on živeti duže od onoga ko je rođen u 19. veku. Jedino rešenje je da se omogući svakome da ima tu mogućnost, čak iako to znači prevazilaženje većih izazova.
"Bilo bi divno da svako može da doživi 150. Ali smrt je, ipak, neizbežna. Čak i ako rešimo sve medicinske probleme i dalje ćete svake godine imate šansu 1: 1.000 da umrete od nesrećnog slučaja. Mislim da nikada nećemo doći do tačke večnog života, čak ni do 1000 godina. Verovatno ćemo stići do proseka od 120-150 godina. Ideja da sada treba da se zadovoljimo prosekom od 80 umesto 120 godina mi je svakako bizarna, s obzirom da smo ne tako nedavno imali prosečan životni vek od samo 40 godina”, zaključuje dr Fodi.
