DNK otkriva da li su jetiji stvarna bića
Britansko-švajcarski tim naučnika objavio je ovih dana da će istražiti DNK delova tela koji navodno pripadaju jetiju ili bigfutu.
U studiji će se ispitati kosa, kosti i drugi materijali iz kolekcije koju je prikupio švajcarski biolog Bernard Heuvelmans, a koja se čuva u muzeju u Lozani. Naučnici pozivaju i druge sakupljače da im ustupe svoje uzorke za testiranje.
Legende o dlakavim čovekolikim stvorenjima koja žive u divljini prisutne su u mnogim kulturama. Međutim, biološki materijali koji im navodno pripadaju nikada nisu testirani savremenim naučnim metodama kojima se kvalitetni rezultati mogu dobiti već i iz delića kose.
"To je područje kojem svaki ozbiljan naučnik pristupa s velikom dozom sumnje. Ono je prepuno ekscentričnih, pa čak i lažnih izveštaja", rekao je Brajan Sajks sa Univerziteta Oksford.
"Testiranja DNK su već sprovedena na navodnim jetijima i drugim sličnim stvorenjima, međutim od tada su tehnike analize materijala, pogotovo kose, značajno napredovale zahvaljujući forenzičkim naukama."
Priče o postojanju jetija na zapadu su pokrenuli članovi ekspedicije na Mont Everestu koji su nakon povratka 1951. tvrdili da su u planinama svojim očima videli velike snežne ljude. Od tada su se vesti o svedočanstvima samo nizala u raznim delovima sveta. Divlji čovek poznat je pod različitim nazivima: jeti ili migoi u Himalaji, bigfut ili saskvač u Severnoj Americi, almasti na Kavkazu i orang pendek na Sumatri samo su neki od popularnijih.
Veći deo naučne zajednice sumnja u priče o divljim ljudima, međutim neki misle kako postoji mogućnost da bi jeti i orang pendek mogli da budu preživeli primerci Homo erectusa, Homo floresiensisa (indonezijskog hobita) ili Gigantopithecusa – velikog majmuna koji je davno živeo u šumama istočne Azije.
Profesor Sajks je takođe skeptičan, međutim kaže da nikada nećemo znati ako ne istražimo ostatke.
