Zemljani su se već raširili svemirom!?
Naučnici već decenijama raspravljaju o tzv. teoriji panspermije prema kojoj je život na Zemlju mogao da dođe iz svemira na meteoritima ili na kometama.
Ali malo ko je do sada pokušao ozbiljno da odgovori na pitanje da li je panspermija mogla da ide i u suprotnom smeru, odnosno da li je sa Zemlje život mogao da se proširi svemirom?
Ova ideja nije nova, međutim, Tetsuja Hara s Kjoto Sangio Univerziteta u Japanu i njegove kolege prvi put su izračunali da je tako nešto sasvim moguće.
"Jedina planeta za koji pouzdano znamo da ima život je Zemlja", napisali su autori u svojem izveštaju predstavljenom na stranicama arhiva. "Zbog toga bi Zemlja mogla da bude verovatan izvor za sejanje života po drugim planetama."
Naučnici smatraju da bi mikrobi imali najviše šanse da prežive putovanje do drugih svetova kada bi u svemir bili lansirani na stenama. Ranija istraživanja pokazala su teoretski da bi udar velikog meteorita mogao da izbaci na tone Zemljinog materijala u Sunčev sistem.
U svojem novom izveštaju Hara i njegove kolege analizirali su najveći poznati udar asteroida u istoriji – onaj koji je pre 65 miliona godina prouzrokovao izumiranje dinosaura. To telo veličine 10-ak kilometara težilo je više od trilion tona, a na Zemlji je moglo da iskopa iste tolike količine tla. Tim je izračunao koliko je tih zemaljskih materija moglo da završi na najgostoljubivijim telima poput Saturnovog meseca Enkelada ili Jupiterove Evrope ispod čijih bi ledenih površina moglo biti živih organizama. Pod određenim okolnostima čak 300-tinak kamenova moglo je da završiti na Evropi, 500-tinak na Enkeladu, a još više moglo ih je stići do Marsa.
"Iako nije jasno kako bi kamenje ušlo ispod ledene kore okeana Enkelada i Evrope, postoji velika vjerojatnost da bi se mikroorganizmi sa Zemlje prilagodili i rasli onde", napisao je japanski tim.
Prema novom modelu neki izbačeni materijali su mogli da stignu čak do obližnjih zvezda poput Glise 581 koja kruži u orbiti crvenog patuljka udaljenog 20-ak sveetlosnih godina od nas. Novije studije pokazale su da se Glise kreće u zlatnoj zoni u kojoj temperatura nije ni preniska niti previsoka za postojanje tekuće vode i održavanje života.
Naučnici još ne mogu da budu sigurni da li bi mikrobi preživeli tako dugo putovanje.
