Majstor za jedrenjake

Beograđanin Mihajlo Mrkšić poznatiji kao Mrki, ceo svoj radni vek proveo je projektujući i gradeći aerodrome što kod nas, što po afričkim i arapskim zemljama, ali je ostao veran samo morskim lađama. Danas je 66-godišnji Mrki u penziji, ali se od jedrenjaka ne odvaja.

Mihajlo Mrkšić sa svojim lađama

Danguba je đavolja rabota, pa Mrki nikad nije lenstvovao. Svoje makete brodova Mrki je izlagao u nekoliko navrata. Prvi put u izložbenom salonu Jugodrva, a potom u tehničkom delu izložbenog odeljenja SANU. Izložba je bila u sklopu manifestacije o brodogradnji i brodovima kolonijalnog doba. Čika Mrkiju je posle toga nuđeno da napravi samostalnu izložbu, ali, nažalost, mnogi brodovi su već našli svoje nove luke -vlasnike. Kao svaki kapetan i Mihajlo Mrkšić vodi svoj dnevnik.

Napravio je 36 brodova. Pravi ih iz ljubavi prema modelarstvu, brodovima, prirodi. Zahtevnijim primercima je potrebno i do šest meseci da se završe. A Mrki se teška srca odriče svog umetničkog dela.
Nije voleo motore jer zagađuju prirodu. Još kao mladić imao je priliku da oseti svu draž druženja sa pučinom na jedrenjaku. Sa svojim društvom plovio je oko je kornatskih ostrva i tada se zaljubio u vetar, tišinu i miris mora.
Mihajlo smatra da su kliperi najsavršeniji brodovi. Nastali su u Americi između 1836. i 1869. godine da bi ubrzo Englezi počeli da ih kopiraju. Zbog svojih izuzetnih manevarskih mogućnosti i velike brzine bili su savršeni za utrkivanje do Azije. Sve trgovačke sile su želele prve da stignu i prodaju svoju robu ili trampe za začine.

Jedini brod koji Mihajlo nije napravio sa strašću, bio je čuveni brod Baunti. A napravio ih je tri. Ljudima je bio zanimljiv zbog poznatog filma i naručivali su ga. Ali kao da je i Mrkija pratilo prokletstvo sudbine Bauntija, pa ga je nevoljko radio. Baunti je isplovio 1787. sa zadatkom da sa Tahitija preveze hlebno drvo do Indije. Strast kapetana Blaj da mornarima zagorčava život i učini ga što težim, dovela je 1789. do pobune. U to vreme pobuna na brodu bila je u ravni puča u državi. Osmorica mornara na čelu sa drugim zapovednikom odlaze na nenastanjeno ostrvo Pitkern u Tuamotu arhipelagu, dugo tri kilometra i kilometar i po široko. Devet mornara, šest Tahićana, 11 Tahićanki i jedno dete, mislili su da su našli raj. Sav tovar sa broda Baunti bio je prenet na ostrvo, a brod spaljen i potopljen kako bi mu se zameo svaki trag.

U sledećih nekoloko godina nastale su tuče i ubijanja oko žena. Na kraju je Džon Adams ostao sam sa svojom porodicom, 11 udovica poginulih prijatelja i njihovom decom. Danas na ostrvu postoji samo jedna crkva, pošta i škola, ali nema zatvora. Ima oko 130 stanovnika.

Brod na kome trenutno radi je "vasa", švedski kraljevski brod, izuzetne konstrukcije i linije. Po naredbi Gustava II Adolfa započeta je izgradnja broda za kraljevsku porodicu. Luksuzni jedrenjak morao je da trpi razne prepravke i prohteve koji su konstruktorima otežavali posao. Ovaj brod je 1628. krenuo na svoje prvo krstarenje. Potonuo je posle pređenih 1.850 metara. Mrkijev brod očekuje sigurno svetlija budućnost!

Teror direktora

Veći deo života je proveo živeći u Jugoslaviji.

- Nismo bili zadovoljni ni u staroj a ni u novoj Jugoslaviji. Ljudi su odlazili na rad u inostranstvo, ali makar je bilo nekakvog reda. Direktori i šefovi su bili upućeni u svoj posao. Novo vreme je donelo novo partijsko zapošljavanje ali sada svi žele da im prvo radno mesto bude direktorsko. Ja sam u poslednjih 10 godina posla promenio četiri direktora. I svaki menja enterijer, nameštaj, tepihe... Svaki dobije kredit za stan sa smešnom kamatom, a ode posle tri godine. Kada bih odlazio u inostranstvo, znalo se da dolazim iz jedne sređene države. Ljudi su imali poverenje u mene. Sada nas gledaju kao teroriste.

Pustinjske oluje

Prvi posao koji su mu ponudili van zemlje bili su u Kuvajtu ili Zambiji. Lako se odlučio. Iz Kuvajta će se vratiti sa parama a iz Zambije verovatno sa nečim što mu ne treba.

- Klima je teško podnošljiva. Temperatura na pesku i do 65 stepeni. Peščane pustinjske oluje (toz) su bile samo jedna od muka. Naelektrisane čestice peska izazivaju nemir i nervozu. Tada se ne radi. Zabranjeno je i domaćim i stranim radnicima. Druga muka im je bila vlažan vazduh. Kada naiđe vlažni talas sve je mokro i od njega spasa nema. Zidovi, kola, mašine, kao da su kofama vode zaliveni. Zdrav čovek oseća kako mu se srce bori sa klimom.