Lov na veštice i u 21. veku?
Mnogima je neshvatljivo da neko još danas proganja veštice. U delovima Afrike proteklih godina sve više je ljudi koji se progone zbog svojih navodnih magičnih moći. I u pojedini delovima Azije primetan je sličan trend.
Istovremeno, jedan evengelistički sveštenik i penzionisani učitelj veronauke u Kelnu pokušava da vrati čast ženama koje su pre 400 godine ubijene zbog sumnje da su veštice.
U Evropi je do 1782. godine ubijeno oko 60.000 ljudi zbog sumnje da su sklopili pakt sa đavolom: među njima je bilo 75 odsto žena i 25 odsto muškaraca i dece.
Progona je bilo i u Skandinaviji i Švajcarskoj, a najviše žrtava zabeleženo je u Nemačkoj, čak 25.000, kaže Hartmut Hegeler. U više od deset nemačkih gradova je od 1993. godine podnesen zahtev za rehabilitacijom žena koju stradale zbog optužbi da su veštice.
Hartmut Hegeler, iz grada Una, ima veliki cilj. Gradskom veću Kelna on je uputio zahtev u kojem traži moralnu rehabilitaciju za žene, koje su pre 400 godina bile osuđene na smrtnu kaznu zbog sumnje da su bile veštice. 65-godišnji Hegeler se već deset godina bavi ovim problemom. On smatra da problemi iz prošlosti postoje i danas, ljudi pričaju ružne stvari jedni o drugima, a još uvek ima i mučenja i nasilja.
U kojoj meri su Hegelerovi napori aktuelni, pokazuju slučajevi iz Afrike – Konga, Nigerije, Kameruna, Benina i Tanzanije. Samo u Tanzaniji je u periodu od 1994.-1998. godine ubijeno 5.000 žena zbog sumnje da su veštice, kaže profesorka etnologije Iris Garajs iz Frankfurta, koja godinama proučava fenomen progona veštica:
"Danas se veštice naveliko proganjaju, a tako je bilo i u 19. veku. To možete videti i u zakonima koje su donele kolonijalne sile. Zakoni protiv nekontrolisanog progona veštica. Ti zakoni imali su za cilj da ublaže progon i da sporne slučajeve dovedu pred sud. Prema tim zakonima vidi se da su ljudi često bili linčovani."
Kako dolazi do optužbi?
Ubistva "veštica" zabeležena su krajem 90-ih godina prošlog veka u Indoneziji i početkom 21. veka u Indiji. Više stotina ljudi je ubijeno. Bez obzira na to da li je reč o progonu "veštica" u 16. i 17. veku u Evropi, ili o današnjem progonu u Africi, delovima Azije i Južnoj Americi, mehanizmi progona veoma su slični, naglašava Garejs.
Žene ili muškarci optužuju se zbog posedovanja moći kojom mogu da naštete drugim ljudima, da šire bolesti, da ubiju stoku i unište žetvu. Optuženici najčešće nemaju priliku da dokažu svoju nevinost. Ali kako uopšte dolazi do toga da neko bude optužen za mađijanje? Iris Garejs objašnjava.
"Politička moć i veliko bogatstvo bude sumnju. To može da bude razlog da se neko optuži za vračanje. Sumnja se da je do bogatstva ili političke moći došao isključivo pomoću mađija."
Garejs objašnjava da progonu veštica posebno pogoduju velike krize, klimatske katastrofe, epidemije i glad.
