Demokratija osuđena na neuspeh jer su ljudi glupi
Naučnnici su zaključili da teorija o demokratiji ima jedan nesrećan nedostatak, a to je da je većina birača jednostavno previše glupa da bi izabrala pravog kandidata.
Demokratski proces se oslanja na pretpostavku da većina građana prepoznaje najboljeg političkog kandidata ili najbolju političku ideju. Međutim, najveći deo ovog istraživanja implicira da demokratski izbori proizvode osrednje vođstvo i lošu politiku.
Istraživanje, koje je predvodio profesor Dejvid Daning, psiholog na Univerzitetu Kornel, pokazuje da su nekompetentni ljudi nesposobni da prosude kompetenciju drugih ljudi ili kvalitet njihovih ideja.
Na primer, ako biračima nedostaje iskustvo o poreskim reformama, jako će teško moći da prepoznaju kandidata koji je zaista stručnjak za to, ili čija je politika poreskih reformi dobra. Mozak ne može da izvrši dobru procenu, smatraju psiholozi.
Kao rezultat toga, količina informacija ili činjenica o političkim kandidatima može da nadjača nemogućnost mnogih birača da ih tačno proceni. "Pametne ideje će biti teško prihvatljive, jer većina ljudi zapravo ne može da prepozna koliko ideja zaista jeste dobra", rekao je profesor Daninag.
On i njegov kolega sa Univerziteta Njujork, demonstrirali su kako ljudi sami sebe zavaravaju kada se radi o njihovim intelektualnim veštinama. Bilo da su se istraživanja odnosila na veštinu ocenjivanja viceva, gramatičke ispravnosti ili njihove vlastite partije šaha, ovaj dvojac je zaključio da ljudi smatraju da je njihovo znanje uvek iznad proseka, čak i kada loše obave zadatak.
"Ako ne znate dovoljno o određenom području, tada niste u poziciji da procenite svoje niti tuđe propuste", kaže Daning. Začuđujuće, ljudi se brzo slože ko je najgori kandidat, ali ne mogu da prepoznaju one najbolje.
Doktor Mato Nejdžel, sociolog iz Nemačke, nedavno je dopunio istraživanje gore navedenog dvojca simulirajući na kompjuteru demokratske izbore. Njegov matematički model je dokazao da su glasači bili nesposobni da prepoznaju vodeće veštine političkog kandidata.
Kandidati čije su se sposobnosti vođenja pokazale malo bolje od proseka uvek su pobedili, pa je Najdžel zaključio da se na demokratskim izborima retko ili nikad ne izabere najbolji vođa.
