Amerika traga za nestalim kamenjem sa Meseca
Američka nacionalna svemirska agencija saopštila je da nedostaje polovina kamenja sa Meseca koji su nakon misija Apolo poklonjeni svetskim liderima i državama SAD, objavio je danas britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC).
U misiji Apolo 17, 13. decembra 1972, Judžin Sernan i Harison Šmit - poslednji ljudi na Mesecu - poneli su sa sobom kamen veličine cigle, sa idejom da se komadi podele zemljama širom sveta.
Želja im se ispunila i tadašnji predsednik SAD Ričard Nikson naredio je da se kamen izlomi na komade koji će biti poklonjeni liderima 135 svetskih država i 50 američkih država.
Pojedinčani komadi zapakovani su u loptu od providnog plastičnog materijala - lucita i postavljeni na drvenu plaketu sa zastavom države kojoj su bili namenjeni.
Iste zemlje dobile su i kamenove sakupljene u misiji Apolo 11 1969. Od 370 komada, koliko je doneto sa misija, 270 je podeljeno stranim državama, a 100 državama SAD. Od toga je danas 184 izgubljeno, ukradeno ili jednostavno nestalo - 160 u svetu i 24 u SAD.
Džosef Guthajnc, advokat iz Teksasa i nekadašnji agent NASE, poznat kao "lovac na kamenove sa Meseca", počeo je potragu 1998. Jedan kamen Guthajnc je našao slučajno, kada je u novinama Ju Es Ej tudej (USA Today) postavio oglas "Traže se kamenovi sa Meseca", kojim je trebalo da namami prevarante.
"Ono što nisam očekivao bilo je da mi se obrati osoba koja ima pravu stvar, kamen Hondurasa", rekao je on.
Kamen težak 1.142 grama ponuđen mu je za pet miliona dolara. Novac nije dao, ali je rekao da je ponuđena cena razumna. Drugi kamen za koji Guthanc zna gde se nalazi sada je ispod tona đubreta na deponiji u Dablinu. Taj kamen bio je u opservatoriji Dansink u Dablinu, kada je 1977. uništena u požaru.
"Tek kasnije smo shvatili da nam nedostaje kamen sa misije Apolo 11. Bio je na gomili sa ostalim šutom i završio je na obližnjem komunalnom otpadu. Da smo imali bilo kakvu svest o njegovoj vrednosti, moguće je da bi arheolozi prekopali svo đubre i možda bi i bio pronađen", rekao je doktor Ijan Eliot koji je radio u toj
opservatoriji.
Što se tiče vrednosti kamenova sa Meseca, zna se da je jedan anonimni kupac za svoju privatnu kolekciju platio 442.500 dolara za 0,2 grama Mesečeve prašine. Na crnom tržištu kamenova sa Meseca ima i lažnih primeraka.
Guthajnc je naveo da je jedina legalna prodaja te vrste, a da on zna, bila 1993, kada je ruska vlada na aukciji u Njujorku prodala materijale sa Meseca prikupljene u misiji Sovjetskog Saveza Luna 16.
