Kada je nastala homoseksualnost?
U kojoj tački ljudske istorije ljudi su počeli da se dele na heteroseksualce i gejeve? Kako bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo da se pozabavimo terminologijom.
Termin "heteroseksualno" nastao je u isto vreme kada i reč „homoseksualno“, dakle, sredinom 19. veka.
Tada je jedan austrougarski novinar Karoli Maria Kertbeni ove reči osmislio kao odgovor na pruski zakon koji je istopolne odnose proglasio ilegalnim.
On je bio jedan od nekolicine ljudi koji su se zalagali za promenu takvih zakona.
Skovao je termine "heteroseksualan" i "homoseksualan" na veoma pametan način kako bi opisivali pojmove istopolnog i suprotnih polova.
Njegova namera bila je da ukaže da te dve kategorije koje postoje kao vrste seksualne orijentacije ljudi predstavljaju samo dva različita lica iste stvari.
Tu su se, međutim, uključili i psihijatri.
Psihijatri osamdesetih i devedesetih godina 19. veka bili su odgovorni za stvaranje slike o heteroseksualnom, kao jedinom normalnom obliku seksualnosti, stavljajući pritom sve ostale u kategoriju devijacija.
Od Viktorijanske ere do prvih 20 ili 30 godina 20. veka bilo je vreme neverovatne socioekonomske promene, a ljudi su očajnički pokušavali da pronađu svoje mesto pod suncem u novom svetskom poretku.
Uz socijalni Darvinizam, dobili smo i dva izbora – jedan normalan, a drugi devijantan.
Nisu svi ljudi znali da je homoseksualnost na listi mentalnih poremećaja Američke psihijatrijske asocijacije od 1970.
Zato nije nikakvo čudo što se javnost i dalje toliko plaši gej brakova.
Međutim, jako je važno razumeti da psihijatri tog vremena nisu imali gotovo nikakva uporišta u egzaktnoj nauci i da su se njihove procene mentalnog stanja pacijenata uglavnom zasnivale na slobodnoj volji.
Treba li napominjati da su upravo u tom periodu elektrošokovima, pa čak i odstranjivanjem materice lečili takozvanu žensku histeriju, jer su smatrali da potiče od "nenormalnog seksualnog nagona".
Da li onda treba da verujemo njima na reč da je homoseksualnost devijantna pojava?
