Prvo smo se njuškali, pa onda ljubili
Ljubljenje je jedna od najbizarnijih ljudskih aktivnosti, smatraju stručnjaci i tvrde da se u stvari poljubac razvio od njuškanja.
Pre mnogo vekova ljudi su se njuškali kako bi naučili nešto jedni o drugima. U jednom trenutku su se poljubili i zaključili da je to mnogo prijatniji način upoznavanja, kaže Von Brajan, antropolog sa univerziteta u Teksasu i stručnjak za evoluciju ljubljenja.
U prvim danima ljudske istorije miris je bio najvažnije čulo kada je reč o ljudskim odnosima. Ljudi su koristili miris kako bi odredili raspoloženje, zdravlje i društveni status drugih, kaže Šeril Kiršenbaum, autorka knjige "Nauka ljubljenja".
"Bilo je mnogo pozdrava mirisanjem", kaže Kiršenbaum koja je i direktor projekta Energija komunikacije na Univerzitetu u Teksasu. "Prešli bi nosem preko lica, i vremenom je to trljanje nosem reraslo u poljubac".
Veruje se da je poljubac kao izraz romantičnih osećanja potekao iz Indije gde se u poemi Mahabharata, napisanoj oko 1.000 godine pre nove ere, pojavljuje prvi poznati opis romantičnog poljupca.
Istoričari smatraju da je u to vreme u ostatku sveta romantičan poljubac bio nepoznanica i da ga je u Evropu "uveo" Aleksandar Veliki.
U staroj Grčkoj, ljubljenje je bilo način izražavanja statusa, čina i lojalnosti među vojnicima ili sudijama.
"Na neki način to je bio izraz društvene hijerarhije", rekla je Rojtersu Kiršenbaum.
Ljubljenje se pominje u Homerovoj "Odiseji", ali ne u romantičnom smislu - Odisej se vraća kući i dobija poljubac od roba.
Tokom većeg dela ljudske istorije, lokacija poljupca na telu pokazivala je rang u kraljevskim domaćinstvima ili vojsci. Društveno jednaki ljubili bi se u usta, dok bi potčinjeni ljubili obraz, ruku, stopalo, porub odeće ili zemlju ispred osobe koja je bila previše "visoka" da bi uopšte bila ljubljena. To je trajalo do 18. veka.
Rimljani su, kaže Brajant, bili oduševljeni ljubljenjem i kod njih se prvi put pojavljuje ono što se danas zove "francuski poljubac".
