Naučno dokazano: Rasisti su glupi!
Ovo je teško nežno reći, ali prema jednom novom naučnom istraživanju, ljudi skloni rasizmu, predrasudama, pa i konzervativnim političkim opcijama su u proseku glupi.
Nema sumnje da će rezultati nove studije, koja nalazi poveznice između tri vruće teme – rasizma, političkih ideologija i inteligencije - u javnosti izazvati velike polemike i kritike, međutim istraživač Gordon Hodson iz Ontarija kaže da ova činjenica proizlazi iz analize dve velike studije.
Prema izvštaju koji je predstavljen u novom broju časopisa Psychological Science, deca s nižim koeficijentom inteligencije u starijem uzrastu češće razvijaju predrasude. Manje inteligentni odrasli ljudi teže prema društveno konzervativnim ideologijama koje ističu važnost hijerarhije i otpor prema promenama, što na kraju doprinosi jačanju predrasuda, tvrdi Hodson.
"Predrasude su izuzetno složene i višeznačne, pa je vrlo važno razotkriti i razumeti sve čimbenike koji im pridonose", objasnio je kanadski psihijatar.
Mozak i pristranost
Politikološka istraživanja izbornih rezultata već su ranije utvrdila da su predrasude svojstvenije desnom biračkom telu, a neka naučna istraživanja našla su jasnu vezu između nižih nivoa obrazovanja i snažnijeg rasizma. Hodson je zaključio da je sledeći logičan korak utvrđivanje da li postoji povezanost između IQ-a i predrasuda.
Njegov je tim analizirao dva dugotrajna istraživanja Britanaca – jednu koja je pratila decu rođenu u martu 1958. i drugu koja je učinila isto s decom rođenom u aprilu 1970. Sva deca prošla su testiranje inteligencije u dobi od 10 i 11 godina i ponovno sa 30 i 33 godine, a istovremeno su merene i njihovi nivoi društvenog konzervativizma i rasizma.
U prvoj studiji merena je verbalna i neverbalna inteligencija testovima u kojima ljudi moraju da pronađu sličnosti i razlike među rečima, oblicima i simbolima. U drugoj su kognitivne sposobnosti istražene na četiri načina koji su, među ostalima, uključivali zadatke kao što je crtanje oblika, definisanje reči, prisećanje brojeva i otkrivanje sličnosti među rečima.
Društveni konzervativci definisani su kao ljudi koji su se slagali s izjavama kao što su na primer:
"'Porodični život strada kada majka radi puno radno vreme' ili 'Škole trebaju da uče decu da poštuju autoritete'". Odnos prema drugim rasama meren je reakcijama na tvrdnje kao što je, na primer: "Nemam ništa protiv toga da radim s ljudima druge rase." Autori istarživanja ističu da su procenjivali samo snažno izražen rasizam jer većina ljudi, koliko god bili egalitaristi, ima određene nesvesne rasne predrasude.
Rezultati su potvrdili očekivanja tima - da deca niske inteligencije u zrelom dobu pokazuju sklonost rasizmu. Ali činilac koji je objasnio vezu između ove dve varijable bio je politički. Naime, kada su istraživači u analizu uključili društveni konzervativizam, pokazalo se da je ova ideologija odgovorna za dobar deo sprege između inteligencije i pristranosti – ljudi manjih kognitivnih sposobnosti takođe su imali manje kontakta s drugim rasama.
"Ovo otkriće je u skladu s ranijim koje je pokazalo da je kontakt među različitim skupinama mentalni izazov i da kognitivno iscrpljuje, kao i s rezultatima koji pokazuju da kontakti smanjuju predrasude. Moguće je da postoje kognitivna ograničenja koja ljudima otežavaju da svet vide iz perspektive nekog drugog skupa. Društveno konzervativne ideologije uglavnom nude strukturu i red, pa mogu biti privlačne ljudima niže inteligencije. Na nesreću, one istovremeno često jačaju predrasude', smatra Hodson.
Ali kanadski naučnik ističe da bi bilo pogrešno na temelju ovih rezultata zaključiti da su svi liberali pametni, a konzervativci glupi jer oni pokazuju proseke u velikim grupama.
"Postoje mnogi primeri vrlo inteligentnih konzervativaca, kao i ne baš bistrih liberala, a takođe i konzervativaca s visokim principima kao i vrlo netolerantnih liberala", istaknuo je Hodson.
