Saznajte sve o Đavoljoj bibliji 
Jedan od najintrigantnih rukopisa na svetu Đavolja bibilija biće izložen u Pragu do 6. januara. Kodeks Gigas, kako se originalno zove nastao je u 13. veku u sadašnjoj Češkoj, a sada se čuva u Stokholmu. Preživeo je požare i ratove, ali su neke strane uklonjene. Prema legendi Bibliju je počeo da piše monah koji je osuđen da bude živ zazidan, a završio ju je pali anđeo Lucifer.
Kodeks Gigas je najveći srednjovekovni rukopis na svetu. Poznat je pod nazivom Đavolja Biblija, zbog velike ilustracije koja predstavlja đavola, a koja se nalazi unutar knjige, kao i zbog legende koja ga okružuje - dokument je napisan na latinskom, a dodatno sadrži hebrejski, grčki i slovenski alfabet (ćirilični i glagoljski).
Smatra se da je nastao u ranom 13. veku u Benediktinskom manastiru Podlažice u Bohemiji (sadašnja Češka Republika). Rukopis sadrži Bibliju Vulgatu, kao i mnoge istorijske dokumente, sve napisane na latinskom.
Tokom Tridesetogodišnjeg rata 1648, čitavu kolekciju je odnela švedska vojska, kao deo ratnog plena i sada se čuva u Nacionalnoj biblioteci Švedske u Stokholmu, mada obično nije izložena.
Kodeks se nalazi u drvenoj kutiji prekrivenoj kožom i ukrasnim metalom. Sa svojih 92 cm dužine, 50 cm širine i 22 cm debljine i težinom od 75 kilograma to je najveći poznati srednjovekovni rukopis.
Kodeks Gigas je sastavljen od 310 listova pergamenta uglavnom načinjenih od koža 160 magaraca i verovatno teladi. Reč je o najvećem i najzagonetnijem srednjovjekovnom rukopisu.
Prvobitno je sadržao 320 strana, ali su neke od njih vremenom uklonjene. Nije poznato ko ih je uklonio i u koju svrhu ali je verovatno da su sadržale monaška pravila Benediktinaca. Rukopis je ispisao samo jedan pisar.
Veruje se da je kodeks načinio monah Herman u Benediktinskom manastiru Podlažice, u blizini Hrudima. Manastir je uništen tokom 15. veka. Izveštaji u kodeksu završavaju se zaključno 1229. godinom.
Kodeks je kasnije zaveštan Cistercitskom manastiru Sedlek, a potom ga je kupio Benediktinski manastir Brevnov. U periodu od 1477. do 1593. godine čuvan je u biblioteci manastira Brumov, dok nije odnijet u Prag 1594. da bi postao dio kolekcije Rudolfa II.
Spasen od plamena
Krajem Tridesetogodišnjeg rata, 1648. godine, celu kolekciju odnela je švedska vojska kao deo ratnog plena. Od 1649. do 2007. rukopis je čuvan u Švedskoj kraljevskoj biblioteci u Stokholmu. Mesto njegovog nastanka je predstavljeno maketom u muzeju grada Hrasta.
Kodeks je pretrpeo oštećenja 7. maja 1697. kada je veliki požar buknuo u kraljevskom dvorcu u Stokholmu, zahvatajući i kraljevsku biblioteku. Kodeks je spasen od plamena tako što je izbačen kroz prozor prilikom čega su verovatno neki listovi odleteli i dan-danas nedostaju.
Nakon punih 359 godina, Kodeks Gigas je nakratko vraćen u Prag, gde je izložen u Narodnoj biblioteci Klementinum, u posebnom staklenom trezoru, uz velike mere obezbeđenja. Dragoceni rukopis je prethodno iz Stokholma posuđivan samo radi izložbi u Berlinu i Njujorku.
