Prvi ruski špijun bio Srbin
Vladimir Putin bio zaprepašćen kad su mu iz Ruske akademije nauka potvrdili da je rusku obaveštajnu službu u 17. veku osnovao Srbin, pišu beogradski mediji.
Naime, ruski istorijski dokumenti potvrdili su da je Sava Vladislavić bio najveći obaveštajac cara Petra Velikog.
Ovaj avanturista, trgovac, diplomata i obaveštajac rođen je 1668. u Jasenovu kod Gacka u Hercegovini, a nekoliko decenija kasnije postao je jedan od najmoćnijih ljudi Evrope.
Vladislavić se vratio u centar pažnje ruske nauke i diplomatije 2008. tokom kreiranja novog sporazuma o razgraničenju Kine i Rusije.
Predsednik Putin pozvao je predstavnike Ruske akademije nauka da ih konsultuje o važnom međudržavnom ugovoru, a jedan akademik mu je rekao da je taj sporazum dobar, napomenuvši Putinu da je on u stvari inovirana verzija ugovora koji je s Kinezima sklopio tri veka ranije Sava Vladislavić, utemeljivač ruske spoljne obaveštajne službe.
To je veoma zaintersovalo Putina, koji je i sam nekada bio obaveštajac, i on je zatražio od akademika Vladislavićevu biografiju. Ispostavilo se da je Vladislavićev izveštaj o Kini prvi posle onog koji je napisao Marko Polo, a da posle modernog doba nije napravljen bolji.
Ubrzo je ruski Centar nacionalne slave izdao knjigu o podvizima grofa Save, osnivača tajanstvenog "Crnog kabineta“ a podignut mu je i monumentalni spomenik.
Posle tri godine traganja u ruskim arhivima do originalne Savine "Tajne informacije o snazi i stanju kineske države“ došao je Vladimir Davidović, poznavalac starih i retkih knjiga, stručnjak za međunarodno pravo i nekadašnji sekretar SANU.
"Reč je o veličanstvenom delu u kom je obrađeno sve, od rodoslova kineske dinastije, preko geografije, etnologije, trgovine do vojske", kaže Davidović.
"Izveštaj o Kini Sava je stvarao godinama prevaljujući hiljade kilometara na konjima i kamilama, ploveći jedrenjacima i tabanajući pešice. Usput je stvarao modernu obaveštajnu mrežu gradeći karavanske stanice, gradove i manastire iz kojih su mu saradnici slali informacije, analize i predviđanja", dodaje on.
Vladislavić je na taj način zaokružio evroazijsku obaveštajnu mrežu, jer je još početkom 18. veka stvorio rusku agenturu u celom Sredozemlju angažujući čuvene dubrovačke trgovce i pomorce.
Njegov rad "Tajni izveštaj o Crnom moru“ fascinirao je ruskog cara, koji ga je pozvao da mu se pridruži na dvoru, što je Sava i ujčinio 1709, kada se konačno doseljava u Sankt Peterburg i dobija titulu prvi tajni savetnik, a car mu gradi palatu uz svoj dvorac.
Petar Veliki pokrenuo je rat protiv Turske za oslobođenje Balkana jer ga je Sava ubedio da će se ruskoj vojsci, čim izbije na Dunav, pridružiti svi pravoslavni južni Sloveni. Mreža Vladislavićevih agenata-kaluđera u srpskim krajevima je razvila zavereničku i ustaničku aktivnost, ali oslobodilački pohod je propao zbog izdaje vlaškog vojvode Brankovanua.
Međutim, Vladislavić nije odustao i svoju mrežu je uposlio na održavanju nacionalne svesti i buntovnog duha.
"Lutajući monasi koji su neprestano špartali između Rusije i srpskih zemalja bili su Savini agenti. Vladislavić zna da je pismenost presudna za očuvanje nacionalnog identiteta i šalje manastirima knjige i učitelje, a na njegov zahtev Petar Veliki traži od Habzburga da se Srbi školuju na svom jeziku", objašnjava Davidović.
Grof Sava je umro u Sankt Peterburgu 1738. gde ga je u carskoj grobnici u kripti Blagoveštenske crkve uz najviše počasti sahranila Ekaterina Velika koja ga je, kao i car Petar smatrala najbližim saradnikom i prijateljem.
