Riba koja hoda
Naučnici su snimili afričku dvodihalicu kako koristi svoje karlične završetke kao zadnje noge, kako bi hodala po dnu. Afrička dvodihalica, sa četiri ekstremiteta, verovatno je naučila da hoda dok je još živela pod vodom, zaključili su naučnici Univerziteta u Čikagu, koji su primetili da ova riba koristi svoje žilave zadnje noge da se kreće po koritu reke.
Istraživački tim proučavao je dvodihalicu Protopterus annectens, jer je ova vrsta veoma blisko povezana sa tetrapodima, kopnenim životinjama sa četiri ekstremiteta i kičmom, uključujući ljude, ptice, sisare i reptile.
Naučnici su objavili da je potvrđeno da čudna riba, koja ima pluća i udiše vazduh, može da koristi svoje male udove da “hoda”. Istraživački tim je analizirao video snimak ribe u akciji, ukazujući da na početku niko nije mislio da su tragovi koje riba ostavlja povezani sa njenom mogućnošću da hoda.
“Nismo mislili da je samo riba-daždevnjak mogla da ostavi te tragove, moguće je da su ga ostavile neke životinje koje dele neke važne funkcije sa njima”, rekla je Kingova.
Naučnici su istakli da su komparativnom analizom potvrdili da su tragove načinile afričke dvodihalice, čija ih mogućnost da ostave trag čini retkim primerom ribe povezane sa ljudima. Geološka podela između ljudi i riba ostavila je malo dokaza o tome kako je došlo do života sisara na kopnu.
“Dvodihalice su veoma blisko povezane sa životinjama koje su mogle da evoluiraju i izađu iz vode na kopno, ali to je bilo toliko davno da je izumrlo skoro sve osim njih", rekla je Heder King, vođa studije objavljenje u Izveštajima Nacionalne naučne akademije.
Naučnici su istakli da njihovo otkriće može biti ključna veza u evoluciji života na putu od mora ka kopnu. Ono ukazuje da su se neke osnovne odlike hodanja na kopnu pojavile kod sličnih riba pre nego što su životinje prešle na tlo.
"Ono stvarno značajno što se dogodilo u evoluciji je bilo to što su se stvorenja poput riba razvila u tetrapode i prešle iz vode na kopno, pre oko 360 miliona godina", rekla je Kingova.
Prevazišle anatomska ograničenjaDvodihalice nemaju anatomskih karakteristika povezanih sa hodanjem po kopnu. One nemaju krsnu kost, koja podupire dno kičme, niti prste na svojim udovima. Ali je, kako se vidi na snimku, ona prevazišla svoja anatomska ograničenja, oslanjajući se dužinom svojih ekstremiteta kako bi oni funkcionisali kao stopalo. Činjenica da su one u mogućnosti da se odbace od dna uz pomoć tih udova ukazuje da se ova sposobnost pojavila pre evolucije prstiju i pre nego što su životinje prešle iz vode na kopno.
|
