Ajnštajnov genijalni mozak na izložbi
Mozak fizičara Alberta Ajnštajna po prvi put biće izložen javnosti. Reč je o vrlo tankim delovima Ajnštanovog mozga koji su posle njegove smrti uzeli kako bi se otkrilo šta ga je činilo toliko psoebnim.
Filadelfijski Miter muzej i Istorijska medicinska biblioteka pokazali su javnosti 45 uzoraka u staklenim kutijicama i jedan pod mikroskopom.
Ajnštanov mozak je izvađen iz tela tokom uobičajene obdukcije posle njegove smrti 1955. godine. Telo je, prema poslednjoj želji, bilo kremirano, a pepeo je posut na nepoznatoj lokaciji.
Patolog Tomas Harvi, koji je obavljao obdukciju, nije vratio mozak u telo tvrdivši da je Ajnštanov sin dao dozvolu da se mozak zadrži u naučne svrhe. No, Ajnštanova porodica je to demantovala zbog čega je Harvi izgubio posao.
Međutim, iako je izgubio posao patolog je zadržao mozak i isekao ga u 240 tankih delova koje je čuvao u svojoj kući. Harvi nije objavio nikakva značajna otkrića tvrdeći da nije uspeo da pronađe ništa posebno. Svaki deo mozga širok je između 20 i 50 mikrona. Poređenja radi, ljudska kosa je široka 100 mikrona.
Drugi naučnici su vremenom uspeli da otkriju posebnost Ajnštanovog mozga koji je imao 73 odsto više glija ćelija od proseka. Glija ćelije omogućuju homeostazu odnosno održavanje stalnih uslova u unutrašnjoj okolini ćelija i pružaju podršku i zaštitu neuronima. To znači da je Ajnštanov mozak koristio više kalorija od mozga prosečne osobe.
Osim toga, otkriveno je da je mozak bio 15 odsto širi od proseka. Upravo u tom širem delu nalaze se centri odgovorni za matematičko razmišljanje i zamišljanje pokreta. Takođe, krvni sudovi su bili u boljem stanju nego što bi trebalo s obzirom na starost.
Delove Ajnštanovog mozga Muzeju je donirala doktorka Lusi Rork-Adam koja ih je dobila od doktora Alana Stajnberga, a kod njega su završili pošto mu ih je dao Villiam Ehrih, kolega Tomasa Harvija, posle njegove smrti 1967. godine.
