Umesto petokrake docrtava kokardu

Snimajući u okolini Užica film "Zavet" pre nekoliko godina, Emir Kusturica je pozvao neke beogradske prijatelje da se raspita postoje li još oni fotografi koji starom tehnikom uveličavaju, dorađuju i "docrtavaju" crno-bele fotografije.

 - Posle nekoliko dana zove me prijatelj i kaže: "Emire, pa imaš čoveka tu, pred nosom, u Užicu. Mislim da je jedini u Srbiji koji to radi. Zove se Adam Paunović. Čiča ima dosta godina, ali i dalje kašira fotke starom tehnikom - ispričao je jednom Kusturica u svom Drvengradu kako je stigao do Adama Paunovića koji mu je sredio nekoliko fotografija.

CRNO-BELI SVET S PLAVIM NEBOM: Adam Paunović

Naravno, priseća se i tog posla Adam i, čak, pokazuje priznanicu sa Kusturičinim potpisom:

- Pošteno sam mu sve uradio, pošteno je sve platio. Bio je prezadovoljan kako je sve ispalo i obećao je da će me ponovo zvati kad mu nešto zatreba - hvali se 83-godišnji Adam, starina koji punih 60 godina druguje sa fotografijom i ostaje veran svojoj gotovo drevnoj tehnici.

Njegov foto-specijalitet bio je i ostao izrada kaširanih fotografija starom tehnikom, odnosno uvećanje i obrada onih malih crno-belih, gotovo izbledelih slika koje najčešće u novom ruhu završe u ramovima na zidovima seoskih kuća. A na slikama, naravno, pripijeni jedno uz drugo vide se narumenjena baba i zategnuti deda, mlada i mladoženja, cela familija, vojnik, lovac...

I sve je većinom crno-belo, i sve će, kaže majstor Adam, i dalje biti kvalitetno, ma koliko ga pritiskale nove foto tehnologije.

- Kakvi digitalci, kakav fotošop, kakvi bakrači, pa ja ću sa ovim mojim "zenitom" da napravim bolju sliku nego ovi mangupi što se hvale sa fotoaparatima od 10.000 evra. Ma, šta da ti kažem? Pogledaj ovu moju trospratnu kuću! Nju sam ja napravio od ovih crno-belih slika. Neka je sad napravi dasa sa onim digitalnim čudom od 10 'iljada evra? Oće, jes'! Može sa njim jedino da slika neku pevaljku... Bolje ja prolazim slikajući moje babe! Razumeš ti mene? - hvali se Adam pokazujući prstom svoju ogromnu kuću u užičkom prigradskom naselju Senjak.

Ukras seoskih zidova

Pokazuje svoj fotografski studio, prepun crno-belih fotografija, starih fotoaparata marke "kijev", "zorkij", "zenit" , " pentakon", pa prastarih dvorefleksnih kamera sa širokougaonim objektivim, teleobjektivima, zumovima, pokazuje i ormane pune crno-belih "orvo" filmova, foto-papira mađarske marke "forte", zagrebačkog "efkebroma"... U tom Adamovom crno-belom svetu čovek poželi da ostane...
Starina, čije slike vise po zidovima na hiljade kuća u zapadnoj Srbiji, a ima ih, kaže Adam, i mnogo u inostranstvu, naučio je fotografski zanat odmah posle rata u Beogradu.

- Najpre sam savladao taj zanat izrade uvećanih fotografija i njihove obrade i odmah krenuo po selima da sakupljam materijal, odnosno male slike... Uh, bile su to teške godine, kad su u sela upadali i udbaši, kad su seljacima zavrtali uši i brkove, oduzimali stoku - priseća se Adam početka pedesetih...

- Doteram se ja, lepo, kresnem brkove, zategnem košulju, obučem neku šareniju jaknu ili prsluk i krenem u sela. U kofer stavim nekoliko primeraka obrađenih

fotografija dimenzija 30x40 centimetara da ih pokažem seljacima i objasnim kako će i njihove male fotografije tako da porastu i stignu na zid, kako to neće mnogo da ih košta a trajaće stotinama godina...

Ljudi su pristajali, skoro svaka kuća je na zidu imala po nekoliko takvih slika. Druge nisu ni imali. Jedino je neko u spavaćoj sobi, dalje od raznih očiju, držao sliku nekog sveca...

Adam pokazuje kako je sve radio tada, i kako skoro isto radi danas: lik sa fotografije kopira prebacivanjem na crno-beli film šireg formata.

Onda sa filma na foto-papir velikih dimenzija kopira samo lik ili više njih, spoji ih po potrebi i sve to obradi klasičnim putem uz pomoć razređivača, fiksira i vode.

Zamena uniforme

Na crno-belim fotografijama starog majstora likovi seoskih baka često imaju na usnama karmin koji nikad nisu stavljale, neke mlade žene sa dugim crnim kikama imaju venčanice o kojima su mogle samo da sanjaju... Adam je u svom foto studiju, bez pomoći fotošopa, neke deke obukao u iniforme kraljevske vojske, nekima je dodao brkove u mladosti, a skinuo bore u starosti...

- Bogme, bilo je i onih koji su tražili da im jednu uniformu zamenim drugom... Šta ću,

radio sam i to.

Tamo gde je bila kokarda, stavljao sam petokraku. I obratno - smeje se Adam i dodaje kako je slikao i milion đaka i milion svadbi i sve živo, a jedino, veli, nije slikao Tita kad je dolazio u Užice.

A hvalio se i kako se četiri puta ženio, i opet će, kako ima dve ćerke, lepotice, Zagorku i Jelenu koje žive u Nemačkoj, kako ima hiljadu prijatelja u Srbiji i svetu, kako još može svuda da stigne i utekne, ali se i malo žalio kako nema kome da ostavi zanat, kako mu je zbog toga teško i kako je onomad raspisao oglas da traži nekoga koga bi svemu naučio i sve mu prepisao...

- Ajde, dosta je bilo priče, imam posla, sad će mi doći neke mušterije sa Zlatibora. Dosta sam ja išao po selima, sad dolaze čiči u atelje!

U dnevnoj sobi je pucketala vatra u šporetu, iznad šporeta se sušili neki filmovi, na krevetu je bilo desetak uveličanih slika, a na stolu dva mobilna telefona, stotine ceduljica sa imenima, stari fotoaparati, paklice cigareta, flaša rakije... Nema zime za čiču Adama!