I to je Srbija: Na konju do posla

Diplomirana pravnica Nada Gajić (51), koja radi u opštini Kuršumlija, u sektoru Direkcije za izgradnju, već godinama do posla putuje na konju jer je to jedini način da se dođe do njene kuće na planini Radan.

AP

Bez konja život na planini još teži

Živi sa suprugom u selu Veliko Pupavce na Radan planini, iznad Prolom banje, oko 30 kilometara od Kuršumlije. Svako jutro ustaje u četiri sata ujutro, sedla konja Zvezdana i jaše do Prolom banje da bi u šest sati stigla na autobus preduzeća Planinka koji prevozi radnike do Kuršumlije.

- Od moje kuće do Prolom banje ima desetak kilometara koje svakodnevno prelazim na konju. Znači, dnevno jašem konja dvadesetak kilometara. Moja je sreća što je direktor banje dozvolio da putujem njihovim autobusom, ali kad autobus ne ide, na konju putujem do Kuršumlije - kaže Nada.

Ona leti konja Zvezdana ostavlja u šumi i on je tu čeka, a zimi ga vezuje u napuštenoj štali.

Kako kaže, stigne dvadesetak minuta ranije i do polaska autobusa se presvuče i našminka.

- Nosim posebnu garderobu za jahanje, a posebnu za posao. Šminkanje je obavezno i to radim u šumi. Nosim ogledalo i potrebnu šminku i to mi ne predstavlja nikakav problem. Na poslu sam uvek doterana i uredna - priča ona.

Nada je sekretar opštih pravnih poslova u opštini Kuršumlija i zastupa Direkciju za izgradnju pred sudovima, sklapa ugovore o izgradnji ulica u gradu i puteva na teritoriji opštine. Iako je njeno Javno preduzeće zaduženo za izgradnju puteva, do njene kuće nikada nije napravljen put. Jednom je pokušala da ostvari tu ideju, ali bez uspeha. U njenom selu ima još domaćinstava, novac je bio obezbeđen, a na kraju je preusmeren na drugu stranu.

- Put je pre nekoliko godina počeo da se gradi od Prolom banje ka Velikom Pupavcu, međutim, jedan tadašnji opštinski funkcioner je iz susednog sela, pa je izgradnja tog puta preusmerena ka tom selu. Mi smo ostali bez puta i dan danas se snalazimo kako znamo i umemo - kaže Nada.