Anđeo čuva blago Nemanjića
U svakom kraju Srbije postoji izvor vode u čiju se lekovitost i čudotvornost meštani zaklinju. Vrelo koje se nalazi samo 100 metara ispod vrha Gledićkih planina, iznad rekovačkog sela Županjevac, poznato je pod imenom "govor voda" zbog verovanja da leči mucanje.
U blizini se nalazi nekoliko pećina, pored kojih su ostaci crkve Svete nedelje za koju se pretpostavlja da je iz petog veka, kao i arheološko nalazište Grad.
Do izvora za koji su vezana brojna predanja nije lako stići.
- Ovde dolaze ljudi sa svih strana, čak i iz inostranstva. Neki su nas zvali i rekli da njihova deca govore bolje otkako su popili "brbljivu vodu". Masovno su počeli da dolaze poslednjih pet-šest godina. Moj sin Slaviša i ja ih prevozimo traktorom. Ne naplaćujemo im ništa, ko želi, ostavi nam novac za gorivo. Sevap je da pomognemo ljudima. Muka ih naterala da prevale toliki put. I ljudi iz sela Sibnica ih dovoze s druge strane. Preko leta se dešavalo da istog dana dođe po 50 i 100 duša - priča Dragoje Marković iz Županjevca.
O "govor vodi" najviše zna Boban Bernard, profesor likovnog u rekovačkoj školi, koji godinama sakuplja narodna predanja i priče:
- Izvor su osveštali monasi sa Svete gore koji su bežeći od Turaka boravili na Gledićkim i Mojsinjskim planinama. Zbog toga je zaista lekovit, a izvor žubori kao da priča, pa je zbog toga nazvan "govor voda". Voda je nekoliko puta nošena na analizu i pokazalo se da je bakteriološki i hemijski ispravna.
Najzanimljivija priča vezana za ovaj izvor je vezana za Savu Gavrilovića, koji je imao viđenje anđela, koji mu je ispričao da će dobiti unuka koji će biti vidovit, a polovinom života će postati monah. To se obistinilo. Sava je dobio unuka koji se zamonašio i postao Gavrilo. Sava je rekao da mu je anđeo rekao da mora unuku da ispriča šta se dogodilo njegovom drugu Đeki kada su bili deca.
Sava Gavrilović je ispričao da je Đeka bio priprost mališan, koji se nije igrao s ostalom decom koja su čuvala ovce, među kojima je bio i Sava, već je imao običaj da sedi kraj "govor vode" ili ispred jedne pećine. Jednom mu je prišao visoki, stasit mladić, talasaste zlaćane kose. Pozvao ga je da pođe sa njim. I on ga je poslušao.
U trenutku kada je mladić zakoračio ka ulazu, stene su se malo razmakle. Kada su obojica bila u pećini mladić mu je rekao da je anđeo Božji i pošto je on iskrena duša, Bog ga je udostojio da vidi ono što će mu on pokazati. Iako je u pećini bio mrkli mrak, anđeo je svetleo i obasjavao put.
Jecaji duša
|
- Išli su kroz hodnik i došli do potočića, iz čijeg kraka izvire "govor voda". Zatim su ušli u prostoriju sa velikim drvenim stolovima na kojima je bila poređana ukrašena carska odeća. Tamo je bila i kruna sa krstovima, biserima i draguljima i otvoren sanduk sa puno zlatnih dukata, seferina. Pošto je bio sirotinjsko dete, Đeka je počeo da grabi zlatnike i da ih trpa u nedra. Anđeo mu je rekao da to ne radi, jer to blago nije njemu namenjeno. Kazao mu je da će ono pripasti nekom iz loze Nemanjića, koji će preporoditi Srbiju. Kada Srbija bude propala i kada će se činiti da joj nema spasa, Gospod će se smilovati i dozvoliti da se vrati jedan Nemanjić. Do tada blago ne sme niko da pipne, rekao je anđeo Đeki i dao mu jedan dukat da njegovi roditelji kupe njivu da se prehrane i izveo ga napolje - nastavlja Boban.
Vera u čudo
Meštanin Županjevca, 81-godišnji Miladin Stevanović ne veruje u lekovita svojstva izvora. - Da vam iskreno kažem, U Sibnici ima četiri dečaka koja ne mogu da govore. I moj pokojni brat Jovan je malo zamuckivao. To se narod samo obmanjuje. Nego kad se neko davi, za slamku se hvata i veruje u čudo. |
Za to vreme, ispričao je Sava Gavrilović, deca su podigla selo na noge jer nije bilo Đeke. Seljaci su uzeli lampe, obišli celo brdo, ali ga nisu našli. Posle trodnevne potrage, odustali su, jer su mislili da su ga pojeli vuci ili da je upao u pećinu.
Posle sedam dana Đeka se pojavio od pravca izvora, a njegovi vršnjaci nisu mogli da veruju. Kada su ga pitali gde je bio sedam dana, on je rekao da je otišao pre sat vremena. Onda je ispričao šta mu se dogodilo.
- Posle mnogo godina jedan čovek iz Sibnice našao je ulaz u tu pećinu. Kada se spremao da uđe u nju začuo je glas koji mu je rekao da ne ulazi da ne bi stradao. Pobegao je glavom bez obzira. Od tada niko više nije ni pokušavao da nađe pećinu sa blagom Nemanića - kaže Boban Bernard.
