Na biciklima otišli u Hilandar
Četvorica drugara iz Jagodine i Ćuprije krenuli su na put biciklima, ni manje ni više nego na Svetu goru, sa željom da stignu do jednog od najvažnijih srpskih manastira, Hilandara. Svaki je imao bicikl i najneophodnije stvari, mapu i fluorescentne prsluke, saznaju beogradski mediji.
Miloša, Veljka, Nenada i Nikolu, osim što su ista generacija, spaja i ljubav prema biciklizmu, a na put ka Svetoj gori odlučili su se nakon hiljada kilometara pređenih po Srbiji, piše ''Alo''.
- Počeli smo aktivno da se bavimo biciklizmom u poslednje tri godine i vozili smo samo po Srbiji. Usput smo stalno prolazili pored manastira i crkava - Manasije, Ravanice, Svete Petke… Onda smo pre godinu dana došli na ideju da izvezemo jednu međunarodnu turu, pa se i krajnje odredište samo po sebi nametnulo. Odlučili smo se za Hilandar - objašnjava Miloš Marjanović (24), student prava iz Jagodine.
Put je trajao 12 dana, a krenuli su iz Jagodine. Usledili su Niš, Leskovac, Vranje, Kumanovo, Đevđelija, Solun, Stavros i najzad Uranopoli! Odatle su se trajektom prebacili na Svetu Goru i tada su, sedmog dana puta, konačno stigli na cilj.
- Sveta gora je nešto što se rečima ne može opisati, nešto zaista jedinstveno - priseća se Nenad Jevtić, Milošev vršnjak i student DIF-a, koji je odlučio da se priključi ekspediciji pred sam polazak. Zajedno s njima krenuo je i Veljko Dragumilo, student Sportske akademije iz Ćuprije.
- Celim putem nas je pratio osećaj da idemo ka našoj najvećoj svetinji, putem koji je hodao i sam sveti Sava. To je nešto što daje čoveku neku posebnu snagu i energiju. Kada samo pomislim šta se na tom svetom mestu dešavalo i šta je preživelo u svim vekovima koji su iza nas, dobijem neku posebnu snagu i energiju. Osećaj je neopisiv - kaže Veljko za beogradski list.
''Velika četvorka“ je u Hilandaru provela samo jednu noć, ali momci kažu da im je bila dovoljna da se potpuno sažive s atmosferom koja vlada u manastiru i da požele da se što pre vrate.
- Kad smo stigli u Solun, tražili smo mesto gde možemo nešto da prezalogajimo i da se odmorimo, da bismo kasnije mogli da nastavimo put. Pitali smo jednog dečka na ulici gde može da se nađe dobar giros. Pored toga što nam je pokazao mesto za klopu, momak po imenu Kostas nam je ponudio i smeštaj u svom stanu. Bio je oduševljen jer je i sam biciklista, pa mu je bilo zadovoljstvo da nas ugosti - priča Miloš Marjanović.
