Iz đačkih klupa kod matičara
Osim što je po mnogo čemu specifična, posebno zbog "sibirske klime" i velikog broja stogodišnjaka, Pešterska visoravan neobična je i po tome što ovdašnji mladići, mahom srpske nacionalnosti, ne mogu da se ožene, neki drugi, uglavnom mladi Bošnjaci, brak sklapaju čim izađu iz osnovne škole.
Nisu retke ni veridbe u sedmom ili osmom razredu.
I dok srećnici koji uspevaju da "na vreme" nađu nevestu, slave i organizuju velike svedbe, "srpske neženje", od kojih većina ima više od 40 godina, zadovoljavaju se devojkama sa severa Albanije kojima ne smetaju njihove godine, peštersko bespuće, i teški seoski poslovi...
Brakovi se sklapaju obično "tiho", bez svadbi i matičara, jer većina snajki iz Albanije čeka srpsko državljanstvo i nema sve papire potrebne za venčanje.
Među "osnovcima" koji su upravo sklopili brak, su i Armin Ragipović iz Žabrena i Melisa Višković iz Fiulja koji su se verili još dok su bili đaci, a sudbonosno "da" izgovorili su sa nepunih 16 godina.
- Nismo išli u istu školu, ali smo se poznavali, sviđala mi se puno, viđao sam je i na vašarima, nisam hteo da čekam da Melisa ode za nekog drugog, ona je pristala, a ni njeni nisu bili protiv, mislim da ćemo imati lep brak i dosta dece - kaže mladoženja Armin koji je ostao na Pešteru da sa ocem Senadom, majkom Ismetom, sestrom Albinom i suprugom Melisom obrađuje porodično imanje i nastavi porodičnu tradiciju.
- Dobre devojke su svuda na ceni, posebno ovde na Pešteru, pogotovu ako su, kao moja snajka, lepe, a još iz dobre porodice. Čim sam shvatio da je Melisa zapala za oko mom Arminu, odmah smo otišli kod njenih roditelja i zaprosili je. Kad su deca završila školu pravili smo veliku svadbu, sad smo svi srećni, jer su Armin i Melisa "na vreme" rešili najvažnije životno pitanje. Možda su po godinama mladi, ali po shvatanjima i pogledima na život nisu, siguran sam da će biti odgovorni i dobri roditelji - kaže Arminov otac Senad.
Miraz u zlatu
|
Ovo dvoje mladih nisu jedini Pešterci koji su u brak ušli, a da su još maloletni, još mnogo Pešteraca u bračne vode stupilo je sa 16. godina. Svi su imali podršku roditelja, većini "ranooženjenih" išlo je na ruku to što se u ovom kraju roditelji "još pitaju" sa kime će se prijateljiti, pa mladi teško mogu da pogreše.
