Beograd ima više šišmiša nego stanovnika
U prestonici Srbije ih ima više nego ljudi i nisu opasni, ne piju krv i ne prenose besnilo, ali i dalje izazivaju bezrazložan strah.
Rođaci Kraljevića Marka su nam se zaturili, ali brojnu porodicu u Beogradu ima drugi junak, pri tom multimilioner i holivudska zvezda – Brus Vejn, poznatiji kao Betmen. Njegova svojta, slepi miševi, u srpskoj prestonici još nisu pobrojani, ali se pouzdano zna da ih ima više nego ljudi. Samo pod Ostružničkim mostom obitava kolonija od desetak hiljada tih noćnih letača. Beli grad zapravo je jedno od najvećih evropskih staništa "stvorenja tame”.
Da je po pravdi, Beograd bi, umesto vrabaca, uzeo njih za svoj simbol. A Betmenu, osvedočenom borcu protiv korupcije i kriminala, ponudio besplatan stan – to jest pećinu. Kad već Džejms Bond u novom romanu jurca po Fruškoj gori, nema razloga da se sledeća avantura Mračnog viteza ne premesti iz Gotam Sitija u glavni grad Srbije.
Vrapci će ipak ostati naši miljenici jer pitomo kljucaju mrvice koje im dobace, dok slepi miševi, ubeđena je većina ljudi, kidišu na krv. Odakle to predubeđenje, sem iz kliširanih horor filmova, niko od onih koji ga šire ne bi umeo da objasni. Ali, momak i devojka koji u letnjoj noći sede na kalemegdanskoj klupici duboko u mraku, ne plaše se siledžija, već strepe da će im se slepi miševi zaplesti u kosu. A onda će morati da se ošišaju do glave. Oni koji u tako nešto veruju, misle da se slepi miš zbog toga još naziva i – šišmiš.
U panici su i stanovnici Novog Beograda i Zemuna, u čijim se zgradama, loše konstruisanim ili dotrajalim, fasada išaranih dubokim pukotinama, slepi miševi gnezde kao u betonske pećine. "Dete mi spava u sobi okrenutoj na stranu gde su se oni uvukli”, vape oni kada za "deratizaciju” pozovu Branka Karapandžu ili nekog od njegovih kolega iz Društva za očuvanje divljih životinja "Mustela”. A onda čuju neočekivanu istinu – slepi miševi ne žude za njihovim venama, nego štite Beograđane od pravih letećih krvopija – komaraca.
Evropski šišmiši ne jure ljude
– U Srednjoj i Južnoj Americi žive dve vrste koje napadaju ptice i jedna koja "lovi” stoku i sisare, pa i ljude, ali veoma retko, a i tada samo nekoga potpuno bespomoćnog. Na primer, onesvešćenog pijanca ili bebu, uglavnom u sirotinjskim četvrtima. A i tada ne isisaju više od nekoliko grama krvi, što ne može da naudi ni kokoški. Evropski slepi miševi se ostrvljuju na insekte, naši mahom na komarce. Da nema njih, nikakva hemija nas od komaraca ne bi spasla – objašnjava Karapandža, koji slepe miševe "uhodi” i u pravim pećinama. Uverio se da ni kada ih uznemiravaju dok su brojčano nadmoćni – ne ujedaju.
Neiskusni slepi miševi uleću u stanove
U sobu će, kaže Karapandža, uleteti samo mladunac koji još nije dovoljno iskusan. Najveći problemi koje slepi miševi mogu da zadaju "stanodavcima” su buka i smrad. Ako oni postanu neizdrživi, stručnjaci iz "Mustele” će deložirati neželjene podstanare, ali pazeći da ih ne povrede. Slepi miševi, koliko god da su ovde brojni, zaštićeni su kao i u Evropi, gde su neke vrste već i nestale. Zbog toga se mora sačekati da oni, u nekoj od sezonskih migracija, privremeno napuste svoje stanište, pa da se rascep koji su naselili plombira.
– Neke vrste prenose besnilo, ali srpske – ne. Ako vas ogrebu, treba samo primiti antitetanus, kao i kada se ogrebete o ekser. Ranije su ljudi pokušavali sami da ih isteraju iz zgrada. Najužasnije je bilo kada su sipali lepak za obične miševe u šupljinu, gde se inače sabiju desetine slepih miševa, pa su oni ispadali tako slepljeni i umirali satima – seća se Karapandža.
Sem u pukotinama zgrada na desnoj obali Save, slepe miševe je najlakše naći u zelenilu, pored reka, gde ima mnogo komaraca i ostalih insekata kojima se hrane. Na Velikom ratnom ostrvu, ali i na Kalemegdanu gotovo da nema starijeg stabla u čijoj se duplji, kao u mravinjaku, nisu ugnezdile desetine.
– Vrlo se gusto "pakuju”, a i sićušni su. U telu imaju deset centimetara, ali im je raspon krila trostruko veći, pa u letu, a još više u strahu posmatrača, deluju krupnije. Oni nisu zaista slepi, ali pošto love noću ne orijentišu se očima koliko emitovanjem talasa ultrazvuka, koji se odbijaju o okolne oblike i šalju im trodimenzionalni prikaz terena i prepreka. To je princip po kome rade i podvodni sonari. „Rezolucija” nekih vrsta slepih miševa je precizna u deseti deo milimetra. Upravo zbog toga, male su šanse da će naleteti na vas i zaplesti vam se u kosu. I da krenete na njega, izbeći će vas manevrom – kaže Karapandža.
