Francuz voli Srbiju, zna ćirilicu, primio pravoslavlje
Remi Hue (43) rođen je i odrastao u francuskom gradu Lilu, ali je iz ljubavi prema Srbiji prešao u pravoslavlje i zna njene običaje bolje nego brojni Srbi. U pravoslavlje je prešao pre pet godina dok je boravio u Bugarskoj. - Otišao sam u jedan manastir blizu Sofije i primio novu veru. Od tada uvek nosim krst oko vrata, a na Sokocu sam kupio srpski grb - kaže Hue.
Kao francuski vojnik 1998. godine došao je na službu u Sarajevo i tu se prvi put upoznao s Balkanom i ljudima s ovih prostora.
- Tokom službovanja u Bosni, koje je s prekidima trajalo do 2002. godine, svaki slobodan dan koristio sam da odem na Zlatibor. Po povratku u Lil jedva sam čekao da se vratim u Srbiju. Mnogo sam naučio iz srpske istorije. Čitam dela Ive Andrića i Miloša Crnjanskog - kaže i dodaje:
- Pratim i televizijski program. Najviše gledam "Žikinu šarenicu" u kojoj bih voleo da gostujem, "Da, možda, ne", a naučio sam i ćirilicu čitajući "Politiku". U Francuskoj slušam isključivo srpsku muziku, a u kolima imam diskove Cece, Željka Samardžića i Željka Joksimovića.
Zbunio konobara
|
Svaki put kad dođe obilazi manastire i znamenitosti u Srbiji i Crnoj Gori. Tako je dva puta bi u Ostrogu, posetio je Lovćen, Guču, Mokru Goru, Ćele kule kod Niša.
Obišao je Titov grob, a redovno obilazi Hram Svetog Save na Vračaru i Crkvu svetog Marka.
- Nekad mi se dogodi dok šetam Beogradom da me prolaznici zaustave i pitaju gde je neka ulica. Počnem da im objašnjavam. Onda mi zbog naglaska kažu: "Pa vi niste odavde", a kad im saopštim da sam iz Francuske, to izazove zbunjenost.
Volim što su ovde ljudi gostoprimljivi, spremni uvek da pomognu - dodaje on.
Francuz koji voli Srbiju uživa u srpskim rakijama, dopadaju mu se devojke sa ovih prostora. Obožava srpsku hranu - cicvaru, prebranac i pihtije.
Razmišlja o preseljenju
Službovao je osim na Balkanu u Džibutiju i nekoliko država zapadne Afrike. Ali, kako kaže, nigde se nije osećao tako prijatno kao u Srbiji.
|
