Hirovi svetskih političara - od kamila do šminkanja
Od Gadafijevih kamila u dvorištu rezidencije na Dedinju 1989. godine, nije bilo toliko ekstravagantnijih zahteva stranih državnika u našoj prestonici. Današnji političari nemaju prohteve da im se obezbedi smeštaj i za životinjsku pratnju.
Na crvenom tepihu svetski državnici deluju ozbiljno i uštogljeno. I obično ta slika ode u svet - rukovanje sa domaćinom, namešteni diplomatski osmesi, kurtoazna razmena pozdrava, dok garda pozdravlja...
Ali, i u "bekstejdžu" sve je skoro isto kao kada dolaze svetske muzičke zvezde. I među političarima ima onih sa dugačkim spiskom naredbi za domaćine. A, to "na svojoj koži" posebno osete zaposleni u protokolu.
U Skupštini je protokolarna trasa već utabana. Gosti se dočekuju u čuvenom salonu princa Pavla. Prostor ostavlja poseban utisak. Gosti sede na nameštaju u stilu Luja 18. Ambijent ulepšavaju i kristalne vaze, lusteri teški nekoliko stotina kilograma i portreti Karađorđevića i Obrenovića. Ovaj salon princ Pavle Karađorđević koristio je da daje akreditive ambasadorima.
Kravate, činije, ikone...
Gosti u koferima iz Srbije odnose uglavnom ikone, ponekad i zlatnike, knjige o našoj zemlji... Tu su i lični pokloni - marame, torbice, kaiševi, kravate, novčanici... Arhiv darova koje su dobili naši državnici, prava je riznica. Ovde se može naći kljova iz Nigerije, vaza iz 4. veka sa Kipra, kristalna činija sa likom Lenjina, medaljoni sa obeležjima svih zemalja SSSR, bista maršala Žukova, truba iz jednog od ratova koje je vodila Švedska, srebrni brod sa filigrantskim radovima iz Inodnezije, statue lovaca iz Konga, ikona Hristova glava sa trnovim vencem iz Jerusalima... Posle petog oktobra srpski zvaničnici su često poklanjali ikone. Ali, i Slobodan Milošević je svojevremeno šefu ruske diplomatije Jevgeniju Primakovu darivao ikonu Sveti Georgije ubiva aždahu. |
Beležnice protokola čuvaju razne dogodovštine. U njima je svakako ona o poseti predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva. Njemu je važno šta govori, ali i kako izgleda. Tako je pre nego što je izašao za skuštinsku govornicu i poslanike, prvi čovek najveće zemlje na svetu, neko vreme proveo u prostoriji za stajling.
Naši "skupštinari" smestili su ga u jednu "sobu" gde se našminkao. Sveže napuderisan, sa "mejkapom", otišao je na nastup. On je ujedno i jedini gost u Skupštini koji je imao ovakav zahtev.
Za razliku od Medvedeva, premijer Rusije Vladimir Putin nije imao posebnih želja. On je detalje svog jelovnika usaglasio sa predsedništvom Srbije, pošto je bio gost na svečanom ručku kod predsednika Tadića.
"Razgovori sa prethodnicom premijera Putina bili su veoma jednostavni", kaže, za "Novosti", šef skupštinskog protokola Jasminka Urošević. "U pitanju su osobe koje imaju velikog iskustva u poslu kojim se bavimo, pa samim tim se brže i lakše dolazi do dogovora".
Putin je, praktično, u parlament, došao "na gotovo", jer su prethodno protokoli dve države mesec dana detaljno, dogovorali svaki sekund njegovog gostovanja u srpskoj prestonici.
Štipkanje sobarica
U dugogodišnjoj praksi međunarodnih poseta, skupštinari pamte samo jedan incident. Jedan od gostiju iz Turske štipkao je sobarice u hotelu u kojem je bio smešten. Naši su ga upozorili, ali zbog diplomatskih odnosa nisu želeli da događaj podižu na nivo skandala. A, gost iz Turske pokušao je da objasni da je štipkanje uobičajeno u njegovoj zemlji i da su ga radnice hotela pogrešno razumele. |
"Sve je bilo utanačeno. Od sletanja na aerodromsku pistu pa do uzletanja. Prilikom takvih poseta ništa ne sme da se prepusti slučaju. Putinova poseta bila je protokolarno specifična samo po tome što se on, poput Džozefa Bajdena, vozio svojim automobilom po Beogradu. Ostale državnike prevoze vozila MUP Srbije", objasnili su u državnom protokolu.
Sve te "visoke" posete dogovaraju se danima, na nivou bezbednosnih službi, državnog protokola i diplomatsko-konzularnih predstavništava zemlje uvaženog gosta. Detaljno mora da se utanače jelovnik, vreme za odmor, svi članovi pratnje...
Red na tepihu
|
Bilo je, na primer, i političara koji baš i ne vole da idu stepenicama. Tako je šef diplomatije Ujedinjenih Arapskih Emirata tražio da se do salona princa Pavla u Skupštini Srbije popne liftom. Tako se on sa Slavicom Đukić-Dejanović dovezao liftom, a ostali članovi delegacije išli su peške.
Skupština posebno pamti posetu delegacije iz Kine. Ali, ne po nekim specijalnim željama, nego po brojnosti. U parlament je došlo oko 140 ljudi Svekineskog narodnog kongresa. To za Kineze i nije impozantna brojka, ali je za Srbe i brojno i skupo.
Zanimljivo je da u pratnji Kineza uvek bude onih koji dobro govore jezik zemlje u koju dolaze. Iako su gosti bili zadovoljni domaćinima, imali su i jednu zamerku. Doneli su pune kofere poklona, a naši su ih odmah sklonili u ostavu. Na zahtev Kineza, sve je moralo da se iznese na sto u holu, kako bi novinari fotografisali šta je sve stiglo iz Kine.
Od prošlogodišnje posete Hilari Klinton Beogradu, strepeli su i naši najiskusniji protokolarci. Pribojavali su se da će prva Obamina saradnica imati podugačak spisak zahteva. To se i obistinilo, ali ništa što je tražila nije bilo nerealno i previše ekscentrično. Spavala je u "Hajatu" i nije nanosila mnogo glavobolje organizatorima posete, praktično, samo je insistirala na detaljno propisanoj ishrani.
U zgradi Vlade Srbije, protokol nema posebnu prostoriju gde gosti političari mogu da se presvuku i predahnu. Za te namene, Vlada zakupljuje sobu u hotelu ili državnike ugošćuje u jednoj od svojih rezidencija.
"U Nemanjinoj 11 možemo samo da im obezbedimo adekvatan radni prostor ukoliko treba da se pripreme za sastanak ili da održe brifing sa svojim saradnicima pred konferenciju za novinare. Mnogi predsednici vlada, na primer, traže konsultacije sa svojim saradnicima kako bi čuli vesti iz zemlje iz sveta na koje bi mogli da reaguju u slučaju novinarskih pitanja", pričaju sagovornici.
