Ko još pravi "garonje" na drva?
Radoslav - Gibo Grujović, limar iz Gornjeg Milanovca pravi starinske šporete na drva. "Reč je o 'garonjama' na drva kakvi su se koristili u domaćinstvima u Srbiji do pojave čuvenih "smederevaca". Vremenom su gotovo nestali, ali mene i danas greje toplina šporeta koji je bio ponos svake kuće i svake domaćice u vreme mog detinjstva", kaže Grujović.
"Već sam napravio nekoliko šporeta. Neko bi da u svojoj kući ima ovaj šporet zbog nostalgije, drugi zbog estetike, treći misle da je reč o ekološkom šporetu koji najbolje greje, ima i onih koji mojim šporetima dekorišu izloge ili enterijer svojih ugostiteljskih radnji, a meni je sve jedno jer šporete pravim tako da budu funkcionalni, a čemu če služiti to zavisi od kupca," kaže majstor Radoslav.
On je poznat i po tome što je za pretprošli Sabor trubača u Guči u svojoj radionici napravio najdužu trubu na svetu dugačku 22,5 metara, po najvećem kazanu za kuvanje pasulja čija je zapremina oko tone a koji je promovisao ove godine u vreme okupljanja na Ravnoj gori.
Za proizvodnju jednog šporeta Grujoviću je ptorebno nekoliko dana. Osim za grejanje, šporet se koristi i za pečenje hleba, a dograđena rešetka iznad šporeta služi za sušenje vunenih čarapa i za zagrevanje stare pegle u koju se stavljao žar iz šporeta...
Za njegove šporete najzainteresovanije su etno-kuće, etno-sela, kafane, a ima i mnogo onih koji bi da se u svojim kućama stvarno koriste ovaj šporet koji je stotinama godina zagrevao srpske kuće - ističe Radoslav koji je "garonju" napravio isključivo na osnovu sećana na to kako je nekada izgledao.
